„Smatramo da je pritisak koji se sada vrši na naše saveznike u vojne i izviđačke svrhe pod izgovorom antiterorističkih aktivnosti krajnje opasan, rekao je on.
„Ovaj (pritisak) je kategorički neprihvatljiv i za srednjoazijske države, Rusiju, Kinu, Iran, jer shvatamo koje bi zadatke ovo baziranje rešavalo u Srednjoj Aziji“, primetio je Sternik.
On je dodao i da će se zajedničke vojne vežbe Rusije, Uzbekistana i Tadžikistana nastaviti sve dok to nalaže situacija u Avganistanu.
„Sprovedene su prilično uspešne vežbe sa stanovišta izvršavanja zastrašujućeg efekta na moguće radikalne snage koje deluju u pograničnom pojasu Srednje Azije, uz učešće Uzbekistana, Tadžikistana i Rusije. Ove zajedničke vežbe će se nastaviti tačno onoliko dugo koliko je bude zahtevala alarmantna situacija u susednoj zemlji“, istakao je političar.
Prema njegovim rečima, sasvim je očigledno da je za Rusiju i susede Avganistana trenutno prvenstveno važno da spreče haos i bezvlašće koji bi za posledicu imali ekonomski kolaps i humanitarnu krizu.
Početkom avgusta talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) su pojačali ofanzivu protiv vladinih snaga u Avganistanu. Militanti su 15. avgusta ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. U noći 31. avgusta američka vojska napustila je aerodrom u Kabulu, čime je prekinuto skoro 20-godišnje američko vojno prisustvo u Avganistanu.
Talibani su 6. septembra objavili da je i Pandžšir, poslednja od 34 avganistanske provincije, prešao pod njihovu kontrolu. Sledećeg dana objavljen je sastav privremene vlade Avganistana: na njenom čelu će biti Muhamed Hasan Ahund, koji je tokom prve vladavine Talibana bio ministar spoljnih poslova i nalazi se pod sankcijama UN.