Svečana premijera grčko-američkog filma srpske rediteljke Jelene Popović, posvećenog Svetom Nektariju Eginskom, održana je sinoć u Beogradu u prisustvu patrijarha, sveštenih velikodostojnika i brojne publike.
Patrijarh srpski Porfirije na društvenim mrežama je podelio svoje utiske o filmu.
„Zaista je izvanredan utisak na mene ostavio film ’Božji čovek‘. U vremenu egoizma, opterećeni narcisoidnošću i u potpunoj konfuziji zbog površnosti, kao i zbog odsustva kriterijuma film ‘Božji čovek‘, o svetom Nektariju je upravo ono što nam je bilo potrebno“, napisao je patrijarh na svojoj stranici na Fejsbuku.
Jelena Popović je nakon projekcije zahvalila patrijarhu i publici koja je prisustvovala premijeri filma.
„Moj život je na neki način vezan za ovaj film. Nakon 18 godina boravka u Americi vratila sam se u Grčku i okrenula veri. Otvorio mi se put da napravim duhovni film o svetom Nektariju kao pravi dar od boga. Film je imao prepreka da se snimi, jer je o istinskoj veri“, kazala je Popovićeva.
Kako je istakla rediteljka posebnu zahvalnost duguje starcu Efremu igumanu Vatopeda koji ne samo da je verovao u ovaj projekat, već se borio i žrtvovao za njega da nađe sredstva da se ovaj film napravi.
„‘Božiji čovek‘ je imao dosta prepreka baš zato što je film o istinskoj veri. Ali baš ta čista istinska vera našeg dragog svetog Nektarija Eginskog nam je i te kako potrebna pogotovu danas u ova vremena ludila, straha, patnje, bola. I samo sa takvom verom čovek može da se suoči sa strašnim mukama i bolom koji život svima donosi“, istakla je rediteljka.
Glavne uloge u veoma emotivnom, potresnom i snažnom filmu nose izvanredan grčki glumac Aris Servetalis i ruski dramski umetnik Aleksandar Saša Petrov, srpskoj publici poznat pre svega iz romantično-sportskog filma „Led", gde je igrao i naš Miloš Biković.
Epizodnu ulogu u „Božijem čoveku" ima i holivudski glumac Miki Rurk u veoma efektnoj i nadahnutoj interpretaciji.
Biografska drama duhovne tematike, iako na prvi pogled deluje kao nekomercijalni projekat, zabeležila je neverovatne uspehe u Grčkoj, gde se nalazi duže od mesec dana na prvom mestu u bioskopima, sa više od 300.000 gledalaca.
Težak život Svetog Nektarija Eginskog iz Grčke bio je praćen učestalim progonima, što ga je sve više osnaživalo, umesto da ga slomi, kako su se mnogi nadali i želeli.
Bio je sveštenik običnog naroda, a njegova iskrena poniznost je smetala veoma ponosnim pravoslavnim duhovnicima, koji su rešili da ga oklevetaju.
U tome su na žalost i uspeli, a glavni junak tako biva odbačen, optužen i prognan iz razloga koji mu nije poznat.
Njegova duboka odanost probudila je sumnje klerika, a vera u Boga mu je tokom celog života bila najbolja odbrana i nikad nije napuštao ljubav prema svom Spasitelju i Tvorcu.
Nektarije je brinuo o siromašnima, učio je narod sa sela da čita i piše, a takođe je inspirisao mladiće da uđu u sveštenstvo, što nije nailazilo na odobravanje mnogih, kao strogog direktora jedne škole.
On je osoba koja će bez problema na licu mesta skinuti cipele sa sebe i dati prosjaku koji je stalno bos danima, ili će pre sebe kazniti nego svoje učenike kada su ušli u neki sukob.
Sveti Nektarije je osnovao samostan na Egini, neplodnom i pustom ostrvu, koji i dan danas predstavlja svetionik vernicima, ali kako je to bio ženski manastir, tu su krenule nove optužbe na veoma sramnom i nečastivom nivou, bez dokaza i razloga.
Čak su i njegovi poslednji trenuci života bili posvećeni za pomoć drugima: na samrti je predao svoju potkošulju paralizovanom čoveku u bolničkom krevetu pored svog, nakon čega je čovek ustao i prohodao.
Ta scena je vanserijski snimljena i ostaje dugo u glavama gledaoca.
Inače se ceo film od gotovo puna dva sata prati skoro u dahu, nije nimalo naporan ili razvučen, kako bi se očekivalo od ostvarenja ne toliko popularne tematike.
Opet, „Božiji čovek“, iako posvećen veri, ne obraća se samo ciljnoj grupi – duhovnim osobama i crkvi.
Film će imati distribuciju širom sveta, od danas je u Rusiji, kao partner ovog grčko-američkog projekta, a slede - Francuska, Italija, Brazil, Južna Amerika, Južna Koreja, Egipat, Kairo, SAD, Kanada.
Biografska drama je snimana ukupno sedam nedelja, ali ne odjednom, jer je zbog naleta virusa korona imala prekid od dva meseca nakon pet nedelja.
Filmsko delo je već osvajalo nagrade, najnovija je „Gran pri“ u italijanskom gradu Trentu, prenosi Tanjug.
Nakon svečane premijere „Božiji čovek“ biće na redovnom bioskopskom repertoaru širom Srbije.