Čipovani car Konstantin i žičana Ćele-kula umesto đubreta bačenog kroz prozor

„Svest o očuvanju prirode u našem društvu uopšte nije razvijena. Mi sav otpad bacamo na jedno mesto, po gradovima i selima nema kontejnera. Moje komšije bacaju đubre kroz prozor, i to bacaju na dečije igralište. Mene to frustrira, i taj srpski inat je proradio. Šta imam ja od priče brige o ekologiji? Meni je bilo potrebno nešto snažnije, što je u mom duhu“, kaže za Sputnjik Danica Maksimović, autorka mozaika sa motivima grada Niša sačinjenog od električnog otpada.

Potreba da osavremeni antiku, pruži joj trajanje kroz materijal, ova umetnica postigla je kombinujući staru tehniku mozaika, nastalu još u rimskom periodu, sa savremenim materijalom. Motivi na njenoj slici protežu se od trećeg veka nove ere do današnjeg dana i čine ih portreti vile Naise, cara Konstantina Velikog, kao i Milanski edikt, Prvi srpski ustanak, Čegarska bitka, Ćele-kula…

„Milanski edikt je važan motiv na slici, a u jednom uglu rada, oslikala sam i Hristov monogram koji se zove labarum. Njega je Konstantin prvi koristio i nosio ga na svom štitu kada je išao u borbu. Tu su i motivi iz novije istorije, portret Stevana Sinđelića, trg Kralja Milana, koga moji sugrađani smatraju oslobodiocem grada Niša“, tvrdi Maksimovićeva.

Panorama Niša, međutim, nije prvi mozaik od elektronskog otpada koji je sačinila Danica Maksimović. Ova mlada umetnica prvi put se susrela sa električnim komponentama kao umetničkim materijalom pre više od godinu dana kada je za rođendan Nikole Tesle napravila njegov portret u istoj tehnici.

„Portret Tesle sačinjen je od otpada koji sam skupljala jer niko nije hteo da ga reciklira sa izgovorom da ne recikliraju male količine. Tako sam ga ja skupljala, toliko da se moj otac ljutio kada mi dođe u posetu i žalio mojoj majci da sam u stanu napravila deponiju. Razmišljala sam kako bih mogla tom materijalu da pružim novu funkciju i došla na ideju da napravim Teslin portret. Bilo je to uoči Teslinog rođendana. On je zaista naš ponos i inspiracija, što i ovaj rad dokazuje“, naglašava Maksimovićeva.

Ona priznaje da proces sastavljanja ovih mozaika nije bio nimalo lak.

„Ovo je nešto novo i morala sam sama da proučim kako se ovaj materijal ponaša, kako može da se oblikuje, da se seče. Tako sam iznajmila garažu u kojoj sam radila i trudila se da sve bude u duhu ekologije. Podloga je, na primer, od reciklirane plastike, lepak takođe. Da bih sve komponente fiksirala, koristila sam epoksidnu smolu, veoma popularan i skup materijal, ali i veoma nezgodan. Celu noć sam dežurala pored slike da se ne bi stvorili mehurići ili nešto pomerilo. Ispostavilo se da se sav trud isplatio“, navodi umetnica.

Ona smatra da mi, kao narodi, nismo dovoljno svesni činjenice da je u Nišu rođen jedan toliko značajan vladar kakav je bio car Konstantin Veliki, da svakodnevno koračamo po ruševinama antike. Nismo svesni istorije ne samo Niša već svakog grada u našoj državi.

Mozaik sa motivima Niša otkupila je niška softverska kompanija i izložila u svojim prostorijama, a Danica Maksimović kaže da joj je najveći izazov bio da napravi portret vile Naise.

„Za razliku od ostalih likova koji su stvarne istorijske ličnosti, vila Naisa potiče iz keltske mitologije i poznata nam je samo iz usmenog predanja. Dakle, niko ne zna kako je ona izgledala. Morala sam da upotrebim maštu, te sam u njen lik ubacila i crte mog lica. Kao što je Mikelanđelo slikao sebe, Leonardo sebe i ja sam dodala malo sebe. Neka to bude moja refleksija“, zaključuje naša sagovornica.