Tvrdi se da su nastali kao odgovor na krizu u Ukrajini, a nose, između ostalog, i nazive „Širenje rusko-zapadne mreže mladih profesionalaca“ ili „Vaspitanje novog pokolenja lidera“.
Niko nije objasnio zašto bi London (a i mnoge druge zapadne zemlje) plaćao vaspitavanje novog pokolenja ruskih lidera, ali ako bi se stvar nazvala pravim imenom, dakle — vrbovanje mladih ljudi za rad na ostvarivanju ciljeva stranih zemalja u Rusiji, sve bi bilo, ako ne jasnije, onda bar logičnije. A objasnilo bi i učešće Ministarstva inostranih poslova Nemačke, norveške i finske vlade, kao i američke, takozvane „Ruske fondacije“ koja se u Rusiji smatra nepoželjnom, koji su sufinansijeri projekta.
„U Rusiji postoje 654 nevladine organizacije koje primaju novac iz inostranstva. To je cela mreža širom Ruske Federacije, uključujući sve njene regione. Oni su dobili više od milijardu dolara. Od toga je dve trećine stiglo kroz diplomatske kancelarije. NVO su organizacije koje se bave domaćim političkim aktivnostima. Zar naše društvo ne bi trebalo da zna ko i za šta dobija novac?“, zapitao se svojevremeno Vladimir Putin.
Ne bi, naravno smatraju Britanci, ali i svi oni koji zajedno s njima brinu o ruskoj omladini, a pogotovu o ruskim izborima u koje su zajedno uložili sumu dvostruko veću od ruskog fonda za finansiranje izbora predsednika države. Na sajtu Navaljnog „Za pametno glasanje“ registrovane su, pored Velike Britanije, još i ambasade Kanade, Izraela, Holandije, Koreje, Irske, Švajcarske, Češke, UAR.
I diplomate švercuju novac
Novac koji oni šalju često je stizao i preko diplomatskih predstavništava, što je prema Bečkoj konvenciji najstrože zabranjeno. Nakon Putinovih reči naglo je smanjena količina novca koja stiže na taj način, a razočarana Viktorija Nuland, predstavnica Stejt departmenta, obećala je da će naći drugi način za plaćanje zavrbovane omladine. Nije morala mnogo da ga traži — postoji već dobro razrađena praksa u obojenim revolucijama — novac se podiže u kešu, u komšiluku. U ruskom slučaju, to su Baltičke zemlje u kojima se često, bar jednom nedeljno, održavaju i treninzi za mlade Ruse koje uče kako da koriste razne organizacije i firme da pod raznim izgovorima angažuju mlade ljude da na socijalnim mrežama — Jutjub, Fejsbuk, V kontakte i Instagram, da stvaraju lične brendove i usavršavaju ih kako bi dobili što više pratilaca. Pomažu im i da naprave zajednički kanal na Jutjubu za postavljanje svojih emisija, da se povežu i zajedno rade na „rešavanju složenih problema“.
Naravno, ni to nije sve — deo novca je stizao i preko ruskih građana zaposlenih u stranim ambasadama. Zato nije čudno što je odnedavno zabranjeno ruskim građanima da rade u stranim diplomatskim predstavništvima.
U februaru ove godine hakerska grupa „Anonimus“ objavila je dokumenta Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije, u kojima se govori o instrumentima koje Ujedinjeno Kraljevstvo koristi za „slabljenje uticaja ruske države“.
U tu svrhu novoosnovane firme stvorile su tajnu mrežu uticajnih ličnosti u ruskom segmentu socijalnih mreža. Organizovanje protesta — provociranje policije, uz obavezno prisustvo opozicionih novinara, postavljanje tih provokacija na društvene mreže — važan su deo njihovih obaveza.
Britanska i druga „pomoć“
Ovih dana objavljen je i zvanični dokument na 125 stranica, finansijski plan vladine organizacije „Global Britejn fund“, što je zvanični naziv spoljnopolitičkog programa Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije.
U dokumentu se mogu videti grantovi za podršku desetinama takozvanih nevladinih organizacija čija je delatnost vezana za Rusiju. Neke od njih već odavno nose oznaku „strani agent“, kojom se obeležava nevladina organizacija koja se bavi političkom delatnošću, a finansira se iz inostranstva.
Prema zvaničnim podacima, u koje ne ulazi novac prenet preko granice u torbi ili u džepu, od 2015. godine samo iz SAD su nevladine organizacije dobile oko osam milijardi dolara.
Ako se tome doda još 30 milijardi dolara u bitkoinima, za koje se tvrdi da su stigle Navaljnom i njegovim pratiocima (mada je to zaista vrlo teško dokazati), onda je jasno koliko je velika želja Zapada „da se prevlada raskol između Rusije i Zapada“.
Ipak, treba imati u vidu da je početkom prošlog veka engleska „pomoć“ bila jedan od važnih faktora raspada ruske imperije. Da ne govorimo o pokušajima „pomaganja“ za vreme Krimskog rata ili posle Oktobarske revolucije. Kroz celu istoriju odnosa dve zemlje je tako — slabljenje Rusije bilo je jedan od ključnih prioriteta spoljne politike zvaničnog Londona. A kulturni i obrazovni programi koje oni i njihovi saveznici organizuju, samo su deo njihovih spoljnopolitičkih doktrina.
Ako se tome dodaju Bajdenove reči da Rusija „predstavlja najveću opasnost za bezbednost Amerike“, onda ni sve pomenute milijarde nisu previše.
Pročitajte i: