Disonantni tonovi koji dolaze iz EU, a tiču se ocene jučerašnjeg brutalnog napada Albanaca na Srbe u Severnoj Mitrovici sugerišu da postoje ozbiljna razmimoilaženja unutar EU.
Kritike koje je izvestilac Evropskog Parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon uputila šefu evropske diplomatije Žozepu Borelju da je umesto što poziva na „prestanak nasilnih incidenata“ trebalo da „podrži one koji se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije", svedoči i da je „vladavina prava“ pojam koji trpi najslobodnije interpretacije. Po tumačenju Fon Kramon jučerašnji napad na Srbe nije sporan, naprotiv, državne institucije koje rade svoj posao, kaže, zaslužuju puno poštovanje.
Žestoki albanski lobista u ulozi izvestioca Evropskog parlamenta
Uočljivo nesaglasje između predstavnika EU po pitanju akcije Prištine na Severu Kosova, Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava u razgovoru za Sputnjik objašnjava zastupanjem interesa kvazidržave Kosovo od strane izvestioca Evropskog parlamenta, s jedne, i objektivnog stava šefa evropske diplomatije, s druge strane:
„Verujem da je stavu Žozepa Borelja dorinela i činjenica da njegova zemlja nije priznala Kosovo, ali i realniji pristup svemu što se dešava“.
Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, smatra da je Borelj, upozoravajući albansku stranu da su akcije koje sprovode neprihvatljive, reagovao jedino logično, budući da je upoznat kakva je situacija, kakvi su dogovori i kakva su obećanja. S druge, strane, dodaje, jasno je da je Fon Kramon mnogo više žestoki albanski lobista nego što je izvestilac Evropskog Parlamenta.
„Ono što radi Fon Kramon ide u pravcu realativizacije poteza Albanaca. Ono što je ona izgovorila samo je nagoveštaj onoga što nas očekuje u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, uopšte u regionu, ukoliko na vlast u Nemačkoj dođe njena partija Zelenih. Sigurno da nas čeka selektivno, politizovano poimanje vladavine prava, po kojem će se vladavina prava interpretirati politički i geopolitički, na žalost u našem slučaju, uvek na štetu Srba“.
Kakva država takva i vladavina prava
Analizirajući izjavu Viole fon Kramon da je Priština u Severnoj Mitrovici sprovodila vladavinu prava, Mitić kaže da je za EU vladavina prava jedna od glavnih odrednica i uslova kako za priključenje tako i za samo funkcionisanje unutar EU, sve dok se same članice ne usude da zaštite svoj suverenitet i suprostave se dominaciji Brisela i Berlina.
„Problem nastaje što se poimanje pojma vladavine prava dramatično koristi u političke svehe. I Brisel i Berlin i Vašington su poznati po svojim kreativnim interpretacijama vladavine prava. Kada je reč o akciji Albanaca na severu Kosova i Metohije jasno je da postoji pokušaj da se ta akcija koja se završila skandaloznim pucanjem na narod i koja bi svuda u svetu služila za najoštrije osude napadača ovde nastoji ne samo opravdati već i glorifikovati kao vid opravdane borbe protiv korupcije. Na Severu Kosova je osetljiva situacija i nije isto sprovoditi akciju u Peći i Severnoj Mitrovici“.
Govoriti o vladavini prava na Kosovu, po mišljenju Orlovića, podrazumeva određenu dozu problema.
„Govoriti o vladavini prava na Kosovu ukupno pa i na njegovom severnom problematično je jer tu postoji proizvoljno uređenje, to je jedan delimični protektorat i tek predstoji izgradnja nekakvih institucija, pravnih i demokratskih koje nikada ranije nisu postojale. Na Severu Kosova je očigledno da se vladavina prava uspostavlja surovom primenom sile, a pod plaštom sprovođenja zakona. Kakva država takvi i zakoni takva i vladavina prava“, kaže Orlović.