Velika Sunčeva baklja primećena je 9. oktobra, a njene čestice pogodile su Zemlju u ponedeljak. Ovaj događaj dolazi u vreme kada Sunce ulazi u period povišene aktivnosti poznat kao solarni maksimum, a periodi jake i slabe aktivnosti smenjuju se na svakih 11 godina, piše „Lajvsajens“.
Američka agencija za okeane i atmosferu saopštila je da bi Sunčeva oluja mogla da bude kategorije G2, što je umerena jačina. Oluje te jačine mogu da utiču na satelite u Zemljinoj orbiti, ali i na električnu mrežu na Zemlji. Međutim, mogu da izazovu i veličanstvene aurore na nebu, koje inače mogu da se vide samo u blizini Južnog i Severnog pola
Međutim, poslednja solarna oluja bila je toliko jaka da je izazvala auroru i mnogo južnije, a viđena je u Njujorku, Viskonsinu, državi Vašington, Južnoj Dakoti...
Društvene mreže preplavljene su fotografijama aurore snimljene širom Severne Amerike, u SAD i Kanadi.
Aurora nastaje kada solarna baklja izbaci u svemir svoj sadržaj, sačinjen od naelektrisane plazme. Ta naelektrisana plazma pogađa Zemljino magnetno polje, a ono je, poput gromobrana, „preusmerava“ na polove. Čestice naelektrisane plazme na polovima oslobađaju energiju, koja se onda vidi kao polarna svetlost na nebu - aurora polaris, koja se na severu zove aurora borealis, a na jugu aurora australis.