„Postoje globalni trendovi, uključujući veliko povećanje potrošnje, prvenstveno tečnog gasa, u Aziji i energenata uopšte. Sada tečni gas uopšte ne stiže u Evropu. Osim toga, bila je relativno hladna zima koja je opustošila skladišta gasa u Evropi i Rusiji“, objasnio je Harms razloge za evropsku energetsku krizu.
On se nije složio sa tvrdnjama da je Rusija navodno ucenjivala Berlin i Evropsku komisiju da ubrzaju puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“.
Prema njegovom mišljenju, visoke cene samo dokazuju da se energetska tranzicija pokazala kao složeniji i teži zadatak za Evropljane.
Ranije je predsedavajući Odbora za ekonomiju i energetiku Bundestaga Klaus Ernst u intervjuu za RBK izneo sličan stav u vezi sa ruskim gasom na zapadnom tržištu.
Poslanik je odbacio optužbe na račun „Gasproma“ da manipuliše cenama goriva radi bržeg pokretanja „Severnog toka 2“. Prema njegovim rečima, situacija sa cenama povezana je „sa onima koji ovde u Nemačkoj formiraju gasnu politiku“.
Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da su ključni razlozi za oštar skok cena gasa sistemski nedostaci u energetskom sistemu u Evropskoj uniji.
Poslednjih meseci cene fjučersa za gas u Evropi su se više nego udvostručile. U avgustu je cena jedva prelazila 500 dolara, dok je 6. oktobra dostigla istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon čega je na tržištu započeo pad, ali cene i dalje premašuju granicu od hiljadu dolara.
Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.
Svoj komentar o tome zbog čega su evropski potrošači za enormne cene gasa odmah optužili Putina u autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ dala je Ljubinka Milinčić: