Ta kompanija planira da na berzi prikupi još 102 miliona dolara za otvaranje novog rudnika u Varešu.
„Adriatik metals“ je zajedno sa „Orion majn fajnansom“ izneo na berzu ponudu deonica vrednu 52 miliona dolara. „Orion“ će investirati i 120 miliona dolara za glavni zajam, te 22,5 miliona za buduće isplate tantijema. „Adriatik“ će zajedno sa kompanijom „Sendfajer risorsiz“ pokušati da na londonskoj berzi proda deonice vredne 80 miliona dolara, što je 16 odsto udela u „Adriatiku“. I generalni direktor „Adriatika“ Pol Kronin namerava da iznese na berzu svoje deonice, vredne tri miliona, piše „Fajnenšel tajms“.
Za razliku od većine zemalja u Evropi, gde je vrlo teško otvoriti nov rudnik, vlasti u BiH nastoje da privuku strane investitore nudeći nisku poresku stopu na dobit od 10 odsto, navodi taj ekonomski list.
Ukoliko sve bude kako je planirano, „Adriatik“ bi mogao da otvori novi rudnik u Varešu u roku od četiri godine.
„Evropi su potrebni novi rudnici. Vidimo kakav pritisak postoji na lance snabdevanja. Ali ne moramo praviti mega projekte. To naš primer i dokazuje“, rekao je Kronin.
Investicija u rudnik, koja će biti teška oko 244 miliona dolara, biće najveća strana direktna investicija u BiH od 1990. godine.
Dolazak ovog investitora pozdravio je i bosanski premijer Fadil Novalić.
Kronin, bivši bankar, osnovao je „Adriatik“ 2017. godine pošto je otkupio prava na istraživanje oko nekadašnjeg rudnika u Varešu, gde je otkrio ležište Rupice.
„Kada sam došao u Bosnu, pregledao sam arhive Geološkog instituta na koje niko nije obratio pažnju. Onda smo ih digitalizovali i proverili našim softverom“, kazao je Kronin.
Bogato nalazište Rupice omogućiće kompaniji da povrati uloženo u roku od samo godinu dana, a planirano je da eksploatacija počne 2023. godine.
Kronin planira da novac zarađen u vareškom rudniku uloži u Srbiju, gde takođe ima istražna prava u okolini Raške.
Kako se navodi na sajtu te kompanije, na lokacijama Kiževak i Sastavci kod Raške istražuju se ležišta cinka, olova i srebra.
Takođe, u planu mu je dalje ulaganje u Evropi.
„Želimo da istražujemo metale za izradu baterija, kao što su nikl i kobalt. Tragamo i za dragocenim metalima. Srebro će imati svoju ulogu u eliminisanju gasova staklene bašte, kao što je na primer u proizvodnji solarnih panela“, rekao je Kronin.
Ova britanska kompanija aktivna je i na berzi u Sidneju, a njena vrednost se procenjuje na 500 miliona dolara.