On je rekao da je energetska kriza pokazala da bi problemi po privredu Srbije bili veliki da se ušlo u zatvaranje nekih termo kapaciteta koji proizvode električnu energiju iz lignita.
Grčić je rekao da građani Srbije imaju najjeftiniju cenu električne energije u regionu i da nije u planu da se cena menja.
Direktor EPS-a je istakao da je cilj te kompanije da za pet godina ima više instalisanih i termo i hidro potencijala, ali da se odnos od sadašnjih 70 prema 30 posto za termoelektrane u odnosu na hidroelektrane pomeri na 60 prema 40 posto.
On je naveo da je za pola godine EPS ostvario dobit od 11,5 milijardi dinara, i dodao da je u periodu od 2016. do 2020. godine ostvario izvoz od četiri teravata električne energije.
Grčić je istakao da je potrošnja električne energije u Srbiji porasla za 13 posto, što je rezultat oživljavanja privrede i izgradnje fabrika.
On je istakao da je za 5,5 godina u EPS-u investirano 2,36 milijardi evra, od čega su veliki deo sredstva kompanije, i najavio da se investicije neće zaustavljati.
Kroz revitalizaciju termo-kapaciteta do sada je povećana instalisana snaga za 180 megavata, a na kraju procesa revitalizacije to će biti 225 megavata.
Rekao je da će po pitanju zaštite životne sredine EPS u potpunosti biti usaglašen sa normama EU do 2027. godine.
Podsetio je da se u tri projekta odsumporavanja za termoelektrane ulaže 600 miliona evra.
EPS je ušao u papire za projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Bistrica 2“, što je Grčić ocenio kao veći prioritet od „Đerdapa 3“, pošto će pored 0,7 teravata proizvodnje omogućiti lakše balansiranje proizvodnje.
Rekao je da sa planiranom revitalizacijom šestog agregata „Đerdapa 1“, kao i „Đerdapa 2“ kalkuliše zbog elektro-energetske krize u svetu.
Planovi EPS-a su da 2030. godine ima 240 megavata instalisanih solarnih, i 100 megavata iz vetroparkova, rekao je on i ocenio da ta kompanija nije protiv zelene energije, nego naprotiv.
Naglasio je da je ponosan na širenje EPS-a izvan Srbije odnosno investiranje u izgradnju hidroelektrana „Gornje Drine“ u koje će biti uloženo 250 miliona evra za instalisanu snagu od 181 megavat.
On je najavio da će Blok 3 termoelektrane „Kostolac“ od 350 megavata u čiju izgradnju se ulaže 542 miliona evra biti na mreži 2023. godine.
Istakao je da će EPS nastaviti da se bori za nastavak izgradnje termoelektrane „Kolubara B – Kalenić“, za čijih 350 megavata je najavio investiranje do 400 miliona evra.
Govoreći o ulaganjima u rudarski sektor, Grčić je istakao da je podignut kapacitet kopa „Drmno“, kao i da su na kopu Kolubara posle sanacije poplava u 2014. godini stvoreni uslovi da bude sve manje zastoja u radu a proizvodnja je sve stabilnija.
On je istakao značaj ulaganja u otvaranje rudnih polja G i E, i posebno naglasio značaj otvaranja kopa „Radljevo“, što je EPS uradio 2019. godine.
Grčić je danas otkrio da se u EPS-u bave analizom moguće gasifikacije najstarijih blokova termoelektrana kao što su „Kolubara A“ i „Morava“ u Svilajncu.
„EPS je danas u potpunosti sačuvan, čak smo sačuvali i sva izdvojena preduzeća“, rekao je on.
Grčić je naglasio da stabilnost i sigurnost proizvodnje EPS-a potiču iz termoelektrana, odnosno iz proizvodnje na ugalj.
Podsetio je da je bilo planova da se gasi više blokova termoelektrana, ali da to nije učinjeno, prenosi B92.
On se založio za očuvanje EPS-a, svih proizvodnih kapaciteta i modernizaciju, očuvanje rudnika i jačanje EPS-a, kako bi ta kompanija ostala stub privrede Srbije.