Četiri ugljenisana semena biljke divljeg duvana nalazila su se unutar ognjišta, zajedno sa kamenim oruđem i pačjim kostima, koja su bačena nakon obroka, piše Rojters.
Do sada, prva zabeležena upotreba duvana bila je u obliku ostatka nikotina pronađenih u luli za pušenje iz Alabame pre 3.300 godina.
Istraživači veruju da su nomadski lovci-sakupljači na lokaciji u Juti možda pušili duvan ili sisali semenke duvana zbog stimulativnih kvaliteta koje nudi nikotin.
Prema podacima svetske zdravstvene organizacije (SZO), duvan sada predstavlja svetsku krizu javnog zdravlja, sa 1,3 milijarde korisnika duvana i više od osam miliona smrtnih slučajeva godišnje povezanih sa duvanom.
"U globalnim razmerama, duvan je kralj opojnih biljaka i sada možemo direktno pratiti njegove kulturne korene do ledenog doba", rekao je arheolog Daron Đuk.
Seme je pripadalo divljoj sorti pustinjskog duvana, nazvanoj Nicotiana attenuata, koja još uvek raste na tom području, prenosi agencija Rojters.
"Ova vrsta nikada nije bila pripitomljena, ali je stanovništvo koristi do dana današnjeg", rekao je Đuk.
Pustinja Veliko slano jezero danas je veliko suvo jezersko korito u severnoj Juti, a pronađeno ognjište je u to vreme bio ogroman deo zemlje, sa hladnom klimom tokom sumraka ledenog doba.
"Mi znamo veoma malo o njihovoj kulturi. Ono što me najviše intrigira u vezi sa ovim otkrićem je društveni prozor koji pruža jednostavnu aktivnost iz prošlosti koja nije dokumentovana. Mašta mi divlja na tu pomisao", rekao je Đuk.
Pretpostavlja se da je duvan ušao u bazu znanja kod onih koji su naselili unutrašnjost severnoameričkog kontinenta, pre nekih 13.000 godina, rekao je Đuk.
Pripitomljavanje biljke duvana dogodilo se hiljadama godina kasnije u drugim delovima kontinenta, dodao je on.
"Ne znamo kada je tačno duvan pripitomljen, ali došlo je do velikog procvata poljoprivrede u Americi u poslednjih 5.000 godina. Dokazi za upotrebu duvana i direktnog i indirektnog povećani su u to vreme zajedno sa pripitomljavanjem namirnica", dodao je Đuk.
Neki naučnici su tvrdili da je duvan možda bila prva biljka pripitomljena u Severnoj Americi, i to u socio-kulturne a ne u prehrambene svrhe.
"Nema sumnje da su ljudi koristili duvan mnogo pre nego što ga je društvo pokrenulo kao investiciju u poljoprivredi", rekao je Đuk.