„Neophodno je razrešiti pitanje teritorija i ne treba ga ostaviti narednim pokoljenjima“, naglasio je on.
On je dodao da je vlada Japana „raspoložena da sklopi mirovni sporazum sa Rusijom uz rešavanje problema teritorijalne pripadnosti“. Japanski premijer je izrazio i nameru da se sa Moskvom razvije saradnja u ekonomskoj, političkoj, kulturnoj i drugim sferama.
Kada je reč o ekonomskoj saradnji među državama, on je podvukao da bi vlasti želele da doprinesu tome „oslanjajući se na već postojeće sporazume od osam tačaka, kao i stvaranjem konkretnih mera za njihovo jačanje“.
Tokom prošle nedelje japanski premijer je imao telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u kome su obe strane potvrdile težnju ka progresu pregovora u zaključivanju mirovnog sporazuma među državama na osnovu već postignutih sporazuma, između ostalog i na osnovu sporazuma iz 2018. godine.
Fumio Kišida je, pobedivši na stranačkim izborima 29. septembra, početkom oktobra postao 100. premijer Japana.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. Sovjetski Savez i Japan potpisali su 1956. godine Zajedničku deklaraciju u kojoj je Moskva pristala da razmotri mogućnost predaje Japanu ostrva Habomai i Šikotan nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, a sudbina Kunašira i Iturupa nije pomenuta.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije upitan.
Nakon sastanka lidera Rusije i Japana u Singapuru 14. novembra 2018. tadašnji japanski premijer Šinzo Abe je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine.