Kosačov je komentarisao izjavu novog japanskog premijera Fumija Kišide u parlamentu o tome da suverenitet Tokija odnosi i na Južne Kurila.
Kako je rekao, ovo nije najuspešniji početak za novog premijera, ako on zaista teži postizanju bilo kakvih sporazuma sa Rusijom pa i mirovnog sporazuma.
Sudeći po svemu, izjava je upućena više domaćoj javnosti, s ciljem da se pokaže odlučnost i nepopustljivost“, rekao je Kosačov.
Izjavu japanskog premijera komentarisao je za Sputnjik i zamenik predsedavajućeg Odbora za međunarodne poslove Saveta federacije Rusije, senator Vladimir Džabarov, koji naglašava da teritorija Rusije nije deljiva i da granice Ruske Federacije nisu predmet razmatranja.
„Ovaj indikativan nastup u parlamentu služi kako bi se smirila japanska javnost i političke partije“, smatra Džabarov
Senator je naveo da će se svaki napad na teritoriju Rusije smatrati agresijom.
Džabarov je izrazio žaljenje, jer takve izjave japanske strane ne doprinose poboljšanju odnosa. On smatra i da će novom premijeru biti teško da objasni Moskvi svoju poziciju - na osnovu čega govori o suverenitetu nad Kurilskim ostrvima.
Govoreći o potpisivanju mirovnog sporazuma među državama, koje Japanci povezuju sa pitanjem pripadnosti Kurilskih ostrva, Džabarov je rekao: „Živeli smo 75 godina bez mirovnog sporazuma i još ćemo živeti“.
Gradonačelnik Kurilskog rejona Iturup Vadim Rokotov je ovim povodom rekao da na Kurilskim ostrvima čekaju Japance kao turiste ili kako bi započeli neki biznis.
„Često se čuju izjave ovog tipa i mi smo na njih navikli. Sa dolaskom svakog novog lidera Japana čuje se i poziv za rešavanje teritorijalnog pitanja. Želim da podsetim da su nedavno unete izmene u naš Ustav, u kojima se govori o sprečavanju da se ta teritorija otuđi. Stanovnici Kurila su jednoglasno glasali za ove izmene“, rekao je Rokotov za Sputnjik.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. Sovjetski Savez i Japan potpisali su 1956. godine Zajedničku deklaraciju u kojoj je Moskva pristala da razmotri mogućnost predaje Japanu ostrva Habomai i Šikotan nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, a sudbina Kunašira i Iturupa nije pomenuta.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije upitan.
Nakon sastanka lidera Rusije i Japana u Singapuru 14. novembra 2018. tadašnji japanski premijer Šinzo Abe je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine.