„Energetska kriza u Albaniji, zastoji u procesu vakcinacije i zamrzavanje pregovora o ulasku u Evropsku uniju su tri faktora na koja bi Rama želeo da stanovnici Albanije i njegovi birači zaborave. Iz tog razloga želi da ih zbuni svojim izjavama, pritom se ulagujući Kosovu“, ističe Beleris.
Kako ističe, „Rama želi da pobegne od stvarnih problema, pošto nema stranih investicija, a ni napretka u rešavanju svakodnevnih problema stanovnika“.
Istovremeno, postoji mogućnost da SAD i Turska prećutno podržavaju Ramine postupke pošto ga, prema mišljenju Belerisa, upravo te sile štite.
„Turska je glavni pristalica albanskog premijera. Međutim, predizborni poklon Redžepa Tajipa Erdogana, kovid bolnica, ne funkcioniše efikasno. I to treba da se zaboravi, a javno mnjenje da se preusmeri na druga pitanja. Takođe nije tajna da ambasador SAD u Tirani Jurij Kim podržava Ramu i njegovu politiku, dok je predsednik Albanije Ilir Meta otvoreno govorio o njegovom mešanju u poslove Albanije“, ističe predsednik ogranka Saveza grčke nacionalne manjine.
Prema njegovim rečima, ako se osvrnemo na događaje iz ne tako davne prošlosti videćemo da je Edi Rama već govorio o projektu strateškog sporazuma o ujedinjenju Albanije i Kosova, ističući da bi „albanski savez“ trebalo da postane stvarnost do 2025. godine.
„Politika premijera Albanije do sad se formirala u tom pravcu, sa ukidanjem viza za Kosovare i izdavanjem albanskog državljanstva u roku od tri dana“, konstatuje Beleris.
Takođe podseća da je 2019. godine tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači nakon sastanka sa premijerom Albanije saopštio da je tema razgovora bila ukidanje granica između Kosova i Albanije. Tači je tada rekao da je „tokom sastanka saopšteno da je neophodno potpuno ukidanje granica i formiranje jedinstvene albanske teritorije bez granica pod evroatlantskom zaštitom“.
Beleris ocenjuje da je ta izjava mogla ukazivati na neku vrstu mešanja NATO-a u to pitanje, uključujući i SAD.
„Iznenađujuće je zašto Amerikanci ili Evropljani i dalje tolerišu njegovu politiku i ne bune se. To se uglavnom događa zbog takozvanog usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa evropskim što se na kraju ne realizuje, nego se pomoću Amerikanaca stvara kriza u opoziciji“, zaključuje Beleris.