Sedam razloga zašto je transport gasa bolji preko „Severnog toka 2“ nego preko Ukrajine

Za Rusiju je projekat „Severni tok 2“ pre svega komercijalan projekat bez obzira što Ukrajina sa Poljskom i SAD pokušavaju da ga politizuju. Zbog čega je ovaj gasovod profitabilniji za „Gasprom“ i Rusiju u odnosu na gas preko ukrajinskog gasovoda?

Prvo, Rusija štedi tri milijarde dolara godišnje ako gas dostavlja preko novog gasovoda uz dogovorene obime isporuke. O tome je ovih dana saopštio predsednik Rusije Vladimir Putin. Sličnu ocenu je imala i ukrajinska strana. Ranije je ukrajinska kompanija „Naftogas“ takođe procenjivala gubitke Ukrajine zbog puštanja u rad „Severnog toka 2“ na tri odsto BDP-a zemlje ili na tri milijarde dolara.

Drugo, cena transporta preko ukrajinskog gasovoda je veća nego preko „Severnog toka 2“. Još 2016. godine je direktor „Gasproma“ Aleksej Miler govorio da će tranzit preko Ukrajine biti skuplji za 20 odsto nego preko ruskog gasovoda. Razlog tome je da će cena preko „Severnog toka 2“ biti 2,1 dolar za hiljadu kubnih metara na 100 kilometara, a cena preko Ukrajine – 2,5 dolara. U novom ugovoru za tranzit, koji je potpisan 2019. godine, Kijev je dobio još veću cenu za tranzit gasa. Ugovor je tajne prirode, ali prema nezvaničnim informacijama, propisana je tarifa od 2,66 dolara za hiljadu kubnih metara na 100 kilometra prema proračunu ukrajinskog gasovoda dužine 1.192,48 kilometara. Odnosno, tranzit preko Ukrajine je postao još skuplji u poređenju sa tranzitom preko „Severnog toka 2“.

Uzimajući u obzir sve poreze i takse, cena transporta ruskog gasa u Evropu preko ukrajinskog gasovoda je 31,72 dolara za hiljadu kubnih metara. Tako da za tranzit 225 milijardi kubnih metara gasa tokom pet godina važenja ugovora „Naftogas“ može da zaradi minimum 7,13 milijardi dolara. Međutim, ovde je reč samo o ugovorenim obimima transporta gasa – 65 milijardi kubnih metara prve godine i po 40 milijardi kubnih metara u naredne četiri godine. Ove obime je „Gasprom“ dužan da plaća u skladu sa principom „uzmi ili plati“ u svakom slučaju, čak i ako fizički pumpa manje, na primer, zbog manje potražnje evropskih kupaca.

Ove godine je suprotna situacija – potražnja gasa iz EU je rekordno visoka. Zato „Gasprom“ preko Ukrajine ima veći tranzit nego što je predviđeno ugovorom. Ova kompanija je za devet meseci 2021. godine povećala tranzit preko Ukrajine više od osam odsto. Ovo je još manje isplativo, jer je za pumpanje dodatnih količina iznad 40 milijardi kubnih metara predviđena tarifa sa povećanim koeficijentom. Rezervacija dodatnih količina ukrajinskog gasovoda je 1,1 put skuplja nego obična dostava, za mesec dana je 1,2 puta, a za 24 časa je skuplja 1,45 puta. Odnosno, stopa tarife može da poraste čak do 45 odsto.

Treće, novi gasovod je mnogo efikasniji zbog manjih rastojanja i većeg pritiska u cevima.

„Dužina cevi od baze do Nemačke preko oba ‘Severna toka’ je manja nego preko Ukrajine. Još jedan razlog je to što se baza za dobijanje gasa pomerila. Isporuka gasa iz gasnog polja Bovanenkovo na Jamalu, koje je osnovna resursna baza, do granice sa Nemačkom kraća je za 1.900 kilometara“, navodi ekspert ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Igor Juškov.

U skladu sa tim, što je manje kilometara potrebno transportovati gas ─ to je potrebno manje troškova za pumpanje. Tome doprinosi i veći pritisak u cevima.

Četvrti razlog zbog koga je „Severni tok 2“ u prednosti je to što „Gasprom“ plaća za tranzit gasa ne samo po jeftinijim cenama, već plaća sam sebi, odnosno ti troškovi ostaju unutar ruske kompanije. Dok za tranzit preko ukrajinskog gasovoda novac odlazi u džep druge zemlje.

U slučaju da „Gasprom“ ne plati transport stranoj kompaniji, već samom sebi, onda će se u troškovima odraziti samo oni operativni i tada će se investicioni troškovi zameniti amortizacijom. To znači da će milijarde koje su ušteđene zahvaljujući tranzitu gasa koji je prebačen sa ukrajinskog gasovoda na nove gasovode, uključujući i „Turski tok“, omogućiti da se povećaju i finansijski pokazatelji profita (EBITDA) i slobodan protok kompanijskog novca, rekli su ranije u „Gaspromu“.

Polovina „Severnog toka 1“ pripada „Gaspromu“, druga polovina njegovim evropskim partnerima, ali „Severni tok 2“ 100 odsto pripada ruskoj kompaniji.

„U početku će novac za tranzit gasa otići na otplatu kredita koji su dale evropske kompanije tokom izgradnje. Dok se kredit ne plati, akcije gasovoda su u zalogu kod kreditora“, primećuje Juškov.

„Gaspromu“ kao investitoru i kompaniji koja je uzela kredit, komercijalno je zgodnije da što više gasa transportuje preko „Severnog toka 2“ kako bi što je brže moguće otplatio kredite i počeo da zarađuje.

Novi sistemi gasovoda ne samo da su efikasniji već su i pouzdaniji, što ujedno predstavlja i peti razlog zašto je ovaj gasovod bolji od ukrajinskog.

„Ukrajinski gasovod je sagrađen 1970-80-ih godina prošlog veka, u periodu SSSR-a. To znači da će se havarije češće dešavati, remont bi trebalo da se češće izvodi, a biće i skuplji“, primećuje ekspert Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Rusije.

„Severni tok 2“ je bolji i u pogledu brige o klimatskim promenama. Tranzit preko novog gasovoda 5,6 puta smanjuje emisiju ugljen dioksida u atmosferu zahvaljujući novoj opremi i mogućnostima da se veći obim gasa sa manjim štetnim efektima transportuje zahvaljujući većem pritisku, naveo je ruski predsednik. To je šesti razlog zbog koga je ruski gasovod isplativiji od ukrajinskog.

U ukrajinskom gasovodu se ne sme povećati pritisak, jer on decenijama nije remontovan. Tamo u svakom trenutku može nešto da se dogodi i onda će svi stradati, i oni koji transportuju gas i potrošači gasa.

„Ukrajinski gasovod, bez svake sumnje, ima veću emisiju CO2, jer je on duži nego ‘Severni tok 1’ i ‘Severni tok 2’. Drugo, gasne kompresorske stanice ukrajinskog gasovoda su manje efikasne, jer su građene u vreme SSSR-a kada se pitanju emisije CO2 prilazilo mnogo drugačije nego sada. Osnovni efekti staklene bašte nastaju sagorevanjem goriva na koji rade gasne kompresorske stanice. Uslovno, na svakih 100 kilometra gasovoda Ukrajina gubi više gasa nego prilikom njegovog tranzita novim gasovodom“, pojasnio je Jurij Juškov.

I na kraju, sedmi razlog zašto je „Severni tok 2“ bolji je to što direktno ide do Nemačke, što snižava tranzitni rizik koji stvara Ukrajina.

„Ukrajina, šta god ko rekao, politizuje tranzit ruskog gasa i stvara po njega rizike. Ovih dana je direktor kompanije ‘Operator GTS Ukrajine’ Sergej Makogon imao sastanke sa predstavnicima NATO-a. Kakve pregovore može da ima direktor komercijalne kompanije koja pruža transportne usluge od tačke A do tačke B sa vojno-političkim blokom? Ili Ukrajina zahteva da se zabrani komercijalni ugovor za transport gasa između Mađarske i ‘Gasproma’. Kada ‘Gasprom’ bude transportovao gas preko obilaznih morskih gasovoda, niko ga neće odvraćati od rada takvim problemima“, rekao je Juškov.

Da ne govorimo o tome da Ukrajina već ima iskustva u podrivanju energetskog sistema.

„Ljudi su granatama razneli dalekovod na Krimu, nekoliko dana nisu dozvoljavali da se popravi i do danas niko nije odgovarao za to“, napominje sagovornik.

„Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke. Projekat realizuje operator „Nord strim 2 AG“ sa jedinim akcionarom – „Gaspromom“. Finansijski partneri su evropske firme „Rojal dač šel“, „OMV“, „Anži“, „Uniper“ i „Vinteršal“.

Kompanija „Gasprom“ je u septembru saopštila da je izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ završena.

Svoj komentar o tome zbog čega su evropski potrošači za enormne cene gasa odmah optužili Putina u autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ dala je Ljubinka Milinčić: