„Sa Rusijom neće biti zaključivanja mirovnog sporazuma bez rešavanja teritorijalnog pitanja. Ja ću nastojati da razvijem čitav kompleks japansko-ruskih odnosa, uključujući potpisivanje mirovnog sporazuma“, istakao je on.
U četvrtak je Kišida razgovarao telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i tokom razgovora su strane potvrdile težnju za napretkom u pregovorima o zaključenju mirovnog sporazuma između dveju zemalja na osnovu postignutih sporazuma, uključujući sporazum iz 2018. godine.
Na konferenciji za novinare nakon razgovora sa ruskim liderom, japanski premijer je naglasio da će mirovni sporazum između dve zemlje moći da se zaključi tek nakon što se reši pitanje pripadnosti nad svim ostrvima južnog dela Kurilskih ostrva na koje pretenduje Japan. Prema rečima premijera, ovaj stav Tokija ostaje nepromenjen.
Fumio Kišida, koji je pobedio na partijskim izborima 29. septembra, u ponedeljak je postao stoti premijer Japana.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. Sovjetski Savez i Japan potpisali su 1956. godine Zajedničku deklaraciju u kojoj je Moskva pristala da razmotri mogućnost predaje Japanu ostrva Habomai i Šikotan nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, a sudbina Kunašira i Iturupa nije pomenuta.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije upitan.
Nakon sastanka lidera Rusije i Japana u Singapuru 14. novembra 2018. japanski premijer Šinzo Abe je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine.