Kako navodi kolumnista Matijas Brugman, velike ruske kompanije kao što su „Rosnjeft“, „Lukoil“, „Gasprom“ i „Surgutneftegas“ zauzimaju vodeće uloge u svetu po proizvodnji nafte, gasa i uglja. Pored toga, postepeno raste uticaj Moskve zbog očekivanog puštanja u rad gasovoda „Severni tok 2“.
„Rusija je pauk u centru paučine globalne energetike“, konstatuje nemački novinar.
Kako objašnjava, takav položaj je u velikoj meri posledica zavisnosti evropskih zemalja od ruskih isporuka energenata što protivreči zvaničnoj politici Evropske unije koja redovno uvodi sankcije protiv Moskve.
Brugman je uveren da se situacija neće promeniti u skorije vreme.
Istovremeno on predviđa početak „ere posle nafte“ kada će Evropa uspeti da „smanji kupovinu energenata od Rusije bez obzira na sve“ i poveća politički i ekonomski uticaj pomoću proizvodnje „zelenog vodonika“.
Poslednjih nedelja došlo je do skoka na evropskom tržištu gasa – ako se početkom avgusta hartijama od vrednosti za isporuku goriva trgovalo po ceni od 515 dolara za hiljadu kubnih metara, mesec dana kasnije cene su porasle na 614 dolara, krajem septembra su se udvostručile, a za poslednja dva dana porasle su za još 30 odsto.
Stručnjaci povećanje cene gasa pripisuju niskom nivou popunjenosti skladišta gasa, ograničenoj ponudi glavnih dobavljača i velikoj potražnji prirodnog tečnog gasa u Aziji.
Cena novembarskih fjučersa za gas u Evropi danas su pale 17 odsto – ispod 1.100 dolara za hiljadu kubnih metara, sledi iz podataka sa berze „ICE“.