„Odredbe tog dokumenta ne odnose se na okolnosti koje proizilaze iz delovanja unutarpolitičkih ili socijalno-ekonomskih faktora. Rusija nije preuzela obavezu da natera deo Ukrajine da ostane u njenom sastavu protiv volje lokalnog stanovništva“, istakao je predstavnik ruske delegacije.
Kako je dodao, „usled razuzdanosti radikalnih nacionalnih elemenata u Ukrajini i u situaciji kada je u zemlji izveden državni udar uz podršku spolja i uz upotrebu sile, ostvarivanje prava na samoopredeljenje stanovnika Krima i Sevastopolja i naknadni ulazak u sastav Rusije bio je jedini mogući način da zaštite svoje ključne interese.
Ukrajina, Rusija, SAD, Francuska i Velika Britanija potpisale su 1994. godine Budimpeštanski memorandum. Prema tom dokumentu, Kijev se pridružio Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja i uništio je svoj nuklearni potencijal, a Moskva, Vašigton i London su mu garantovali bezbednost.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.