Naime, cena gasa u Evropi raste od prošle godine i obara rekorde. Tako je u avgustu cena gasa bila 500 dolara za 1.000 kubnih metara, a krajem septembra je dostigla 1.200 dolara. Francuska i Španija upozorile su da „ovo nije pitanje s kojim se države mogu pozabaviti na nacionalnom nivou“ i pozvale Evropsku komisiju da „preduzme odlučne i hitne mere za rešavanje ovog pitanja“.
Novi izazov
Stručnjak za energetiku i urednica „Energije Balkana“ Jelica Putniković ocenjuje da Evropu zaista čeka teška zima zbog cena energenata, ali ističe da nije tačna ocena da gasa nema.
„Kada je reč o gasu iz Rusije, on teče normalno i kroz „Severni tok 1“, i kroz „Turski tok“, i preko gasovoda „Jamal“. Rusija je već isporučila 20 procenata više gasa nego prošle godine u ovom periodu, a Norveška je takođe povećala isporuke gasa zbog povećane potražnje. Dakle, nije u pitanju nestašica gasa, već je problem nastao zbog činjenice da su sa stišavanjem pandemije evropske privrede počele da rade, ali su Evropljani kasno počeli da pune svoja skladišta, pa se što političkim, što spekulantskim metodama uzdrmalo tržište, a cene na berzi su uistinu podivljale“, objašnjava Jelica Putniković.
Međutim, kako napominje, ni Evropska komisija, niti ijedan drugi organ ne može narediti berzi da prestane sa radom ili da ograniči cenu energenata.
„Uostalom, Evropska unija se zalagala za liberalizaciju tržišta, pa i tržišta energenata, insistirano je na tome da tržište bude slobodno, uveli su drugi, pa treći, a sada se piše i četvrti energetski paket, koji reguliše tržište onako kako bi Brisel to želeo, odnosno briselski političari. Očigledno je da oni ne znaju puno o tržištu, jer je tim energetskim paketima između ostalog propisano da u gasovodima i mrežama za tranzit električne energije određeni kapacitet uvek bude slobodan za treću stranu, odnosno nekog ko nije vlasnik i ko nije ulagao u izgradnju tog gasovoda ili dalekovoda, ali ko bi mogao da isporučuje energente i često su ti kapaciteti ostajali neiskorišćeni. Tako da sada, zapravo, oni kusaju ono što su sami propisali“, napominje naša sagovornica.
Nema jedinstvenog energetskog tržišta
I asistent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović smatra da će zahtev Francuske i Španije za intervencijom Evropske komisije biti teško izvodljiv, pre svega jer Evropska komisija nema isključive nadležnosti u ovoj oblasti.
„Prema Lisabonskom ugovoru energetska politika potpada pod podeljenu nadležnost - između EU i država članica, što prilično otežava vođenje jedinstvene politike na nivou cele Evrope. Takođe je pitanje i da li Evropska unija uopšte može ad hok da reaguje izmenom propisa, pošto ovde nije reč o problemu koji je uvek prisutan, već je reč o cikličnom javljanju. Treba imati na umu da je glavno ograničenje energetskog tržišta, uključujući i sektor prirodnog gasa i električne energije, u tome što ono i dalje nije jedinstveno i integrisano na nivou EU, pa bez obzira na to što se godinama radilo na sukcesivnim usvajanjima energetskih paketa i drugih pravnih akata na nivou EU, i dalje postoje razlike između država članica“, kaže Obrenović.
Slična je situacija, primećuje on, i sa berzama, pa tako EU nema jedinstvenu berzu.
„Jedna od vodećih berzi na kontinentu je holandska i ona se uzima kao jedna od referentnih berzi na tržištu Evropske unije, dve berze imamo u Nemačkoj i po jednu u Velikoj Britaniji i Francuskoj, što zapravo svedoči o tome da to tržište i dalje nije integrisano. Zato mislim da predlog Španije i Francuske, dakle mediteranskih zemalja koje su najviše pogođene skokom cena, u smislu nekog ad hok rešenja nije moguć, jer teško da će EU regulatornim odgovorom reagovati na ad hok probleme, s obzirom na to da regulatorni okvir treba da se usvaja na trajnijoj osnovi i tako reguliše tu problematiku. Ipak, verujem da će se ova situacija u budućnosti na neki način iznivelisati“, navodi Obrenović.
Prema njegovim rečima, odavno je primetan ambiciozan pristup Evropske unije da postigne cilj da do 2050. godine bude „karbonski neutralna“, a države članice su dosta radile na tome da u značajnijoj meri postignu prelazak na obnovljive izvore energije.
„Ali ovakve situacije nam govore da se do tih ciljeva ne može doći linearno i da se mogu javljati krizne situacije koje će zahtevati adekvatan odgovor u datom trenutku, kako se ne bismo suočavali sa nekim ozbiljnijim energetskim krizama. U tom smisli verujem da treba napustiti previše optimistične scenarije i da države-članice treba da se pripreme za korišćenje i drugih izvora energije koji će nadomestiti nedostatak obnovljivih izvora energije, odnosno treba malo realnije sagledavati situaciju jer krizne situacije zahtevaju brze odgovore“, primećuje Strahinja Obrenović.
Brzopletost sada košta Evropu
Francuska i Španija, kaže Jelica Putniković, ovim zahtevom zapravo pokušavaju da spasu svoje najsiromašnije građane jer prema podacima sindikata, gotovo tri miliona ljudi u Evropi ne pali grejanje jer ne može da plati račune.
„Francuska je već najavila vaučere za plaćanje potrošnje električne energije i videćemo kako će to da realizuju, ali ono što bi zaista trebalo da se uradi u Evropi jeste preispitivanje silnih propisa i zakona koje je Evropska komisija donela u pogledu klimatskih promena. Naravno da planeta treba da se štiti od zagađenja, ali orijentacija ka zelenoj energiji, ta Zelena agenda, naplata taksi na CO2 koje su od jula poskupele na 60 dolara po toni, sve je to opterećenje za evropske privrede, za same države, ali i za građane koji će sve to morati da plati“, ukazuje urednica „Energije Balkana“.
Tu se, zaključuje ona, mora naći novi balans, jer je Evropa možda previše brzopleto donela odluku da posle nesreće u Fukušimi zatvori nuklearke i termoelektrane, umesto da se insistiralo na tome da se što više unapređuju tehnologije za proizvodnju električne energije iz uglja i da se ide na nove generacije nuklearki koje nisu opasne poput, nekada, Černobila.