Nije prvi put da Telegram pokaže svoje prednosti u odnosu na svoje američke konkurente. To se već dogodilo početkom ove godine, kada je Telegramu za svega 72 sata pristupilo 25 miliona korisnika, kada je Votsap objavio da pravila privatnosti ove čet aplikacije postaju ista kao i kod Fejsbuka.
Nagli skok Telegram je zabeležio i godinu dana po osnivanju, 2014, kada je u jednom danu dobio pet miliona korisnika, zbog tehničkih problema koje su uzrokovale zastoj u Votsapu.
Braća Durov, vlasnici i kreatori Telegrama, napravili su ovu aplikaciju sa ciljem da u prvom planu budu sloboda govora i privatnost korisnika. To je i specifičnost ove društvene mreže – kreirana je kao suprotnost korporativnim aplikacijama, poput Fejsbuka i Votsapa.
Sa tehničke strane posmatrano, između Telegrama i Votsapa nema nikakve razlike. Ni jedna od ove dve aplikacije ne čita poruke korisnika i obe garantuju sigurnost podataka. Razlika je, međutim, u tome da je Telegram koncipiran kao neprofitna organizacija. Telegram, kako se konstantno ističe u toj kompaniji, nije marketinški orijentisan, na njemu nikada neće biti plaćenih oglasa, niti će prihvatati investitore. Ako Telegramu ponestane novca, kompanija će moliti korisnike za donacije, jer im cilj nije stvaranje „korisničke baze“, već da ljudi slobodno mogu da razmenjuju mišljenja.
Još jedna specifičnost Telegrama, koja se razvila u kasnijoj fazi jesu Telegram grupe, odnosno kanali, na kojima se ljudi okupljaju oko određenih tema i ljudi su počeli da koriste ovu aplikaciju, ne samo za četovanje, već i kao društvenu mrežu.
Stoga ga koristi veliki broj profesionalaca koji o mnogim problemima mogu da razgovaraju otvoreno, bez zadrške ili straha od cenzure. Telegram je na popularnosti dobio i zbog svoje politike privatnosti – svaki razgovor je šifrovan, čak ni aplikacija za razmenu poruka koja hostuje servere ne može da pročita poruke.
Korisnik Telegrama odnedavno je postao i Sputnjik Srbija.