Ovako o prekidu rada Fejsbukovih platformi, koji je izazvao paniku širom sveta, razmišlja IT stručnjak Vojislav Rodić.
Ovaj put nije se dogodila nikakva tragedija – ljudi su nekoliko sati bili sprečeni da gledaju fotografije, pišu statuse ili komentarišu na društvenim mrežama. Pravi problemi izbiće kada se slične stvari budu dešavale zbog namernih aktivnosti sa efektima u realnom životu ljudi, dodaje on.
Što je veća oslonjenost na tehnologiju, veća i osetljivost
„To što su morali da sačekaju par sati da vide kakve slike su postavili njihovi prijatelji i da to prokomentarišu je ništa u odnosu na situaciju u kojoj će u nekom gradu prestati da rade semafori ili će u nekoj zemlji otkazati zdravstveni sistem. To će biti pravi problemi koje ćemo tek da iskusimo kako nam gradovi budu postajali „pametniji“ i osetljiviji na sve vrste zloupotreba ili grešaka. Ovo je najverovatnije bila greška, ali efekti će biti dramatičniji kada se budu osećali u fizičkoj realnosti“, smatra Rodić.
A šta se zapravo dogodilo, naš sagovornik pokušava da objasni bez upotrebe tehničkih termina, kako bi, kako kaže, bio jasniji široj javnosti. Za početak, Rodić podseća kako je Internet izgledao pre dvadesetak godina, kada društvene mreže još uvek nisu postojale.
Tada se na veb sajtovima velikih globalnih korporacija nalazilo uputstvo gde otvoriti sajt ako se nalazite u Evropi, Australiji, Americi. To je korisnicima omogućavalo da pristupaju fizički i komunikaciono bližim serverima kako bi se sajt brže otvarao, kaže Rodić.
„U međuvremenu, sa razvojem tehnologije, ceo taj sistem potpuno je automatizovan i veoma je složen. Niko od korisnika o tome ne razmišlja, ali sasvim je normalno da ćete, kada Fejsbuku pristupate u Beogradu, ili u Turskoj, ili u Indoneziji, ili u Japanu, imati manje-više isti doživljaj – stranica će vam se pokazati takoreći trenutno, za sekundu, sekundu i po“, objašnjava on.
Ko je napravio grešku
To se ostvaruje tako što iza svega postoji automatizovan sistem distribucije i usmeravanja putanje kako doći do najbližeg servera. U ceo poduhvat uključeno je, prema Rodićevim rečima, na desetine firmi koje su specijalizovane za distribuciju sadržaja velikih veb sajtova ili informativnih portala koje koristi na milijarde korisnika, koji mogu da se u bilo kom delu sveta mogu videti istom brzinom.
„Tehnologija je velikim delom automatizovana, ali postoji i jedan „ručni“ deo, gde neki sistem inženjeri definišu tabele kako se kreće saobraćaj, a to se automatski dešava jer je prethodno otkriveno odakle se javljate. I zato više nigde ne postoji da birate gde vam je najbliži server. Sistem će to sam da odradi“, objašnjava Rodić.
Do zastoja u radu Fejsbukovih društvenih mreža najverovatnije je došlo zato što je jedan od sistem inženjera, kada je ažurirao jednu od tabela koje definišu kako će se odvijati komunikacioni saobraćaj, napravio grešku, čija je priroda takva da je čitav sistem postao nedostupan. Čak je i zaposlenima u Fejsbuku bila onemogućena unutrašnja komunikacija, jer oni imaju svoje komunikacione alate. Na kraju, kako je javio Njujork tajms, kompanija je morala da na teren pošalje ekipu inženjera koja je upisala nove parametre kako bi se sve vratilo u ispravno stanje.
„Po svoj prilici, dogodilo se upravo to. Naravno, već se raspredaju teorije o nekakvom masovnom napadu, ali ovo je mnogo verovatnije, jer su se takve stvari već dešavale“, ističe Rodić i podseća na slučaj pre nekoliko godina, kada je vlada Pakistana, u pokušaju da ograniči pristup Jutjubu svojim građanima izazvala prekid u radu ove platforme na drugom kraju sveta.
To sve govori o složenosti i osetljivosti sistema – kada je sve, teniserskim jezikom rečeno, dobro našpanovano, sistem funkcioniše tako da, ma gde da se nalazite, imate kvalitetan doživljaj Interneta i možete da gledate video sadržaje, slušate muziku ili čitate tekstove.
„Danas se gotovo niko i ne seća situacija kada vam se Internet stranice otvaraju i po desetak sekundi. To smo prevazišli, ali cena je visoka složenost“, zaključuje Rodić.