Britanski pukovnik traga za srpskim blagom - stručnjaci upozoravaju na opasan lov u mutnom

„U Srbiji ćemo pružati usluge koje će omogućiti bolje evidentiranje bogatog srpskog umetničkog nasleđa, a namera je da se sva pokretna kulturna baština Srbije detaljno opiše i katalogizuje, radi njenog lakšeg otkrivanja u slučaju da bude ukradena“ najavio je pukovnik britanske vojske Redklif na konferenciji koju je organizovao za odabrane medije u jednom beogradskom hotelu.

Poznati lovac na ukradeno umetničko blago otkrio je da dobrotvorna organizacija "Blago-Treasure" ponovo započinje misiju očuvanja nasleđa Srbije podizanjem svesti, naročito u srpskoj dijaspori, o potrebi da se obezbede resursi za evidentiranje stanja, istorije i značaja kulturnog nasleđa.

Kao partnera u poslu predstavo je firmu "Sejv art", koja će se baviti istraživanjima, procenom, osiguranjem i obezbeđenjem srpskih umetnina.

Kao glavni čovek za posao u Srbiji predstavljen je Vukašin Minić Volf, operativac britanske detektivske agencije FIA (Forensic Investigative Associates) čije se ime vezivalo za istraživanje navodnih tajnih računa Slobodana Miloševića na Kipru i za istrage o rutama šverca cigareta na Balkanu.

Minić je najavio da će prva misija organizacije "Blago-Treasure" biti potraga za dragocenostima Narodne biblioteke Srbije koja je izgorela u bombardovanju 1941. godine, jer postoje svedočanstva da su pre požara iz nje pokradeni najdragoceniji srpski srednjovekovni rukopisi.

Istoričar Dejan Ristić koji je svojevremeno na mestu upravnika Narodne biblioteke Srbije posebnu pažnju posvetio zaštiti i obogaćivanju nacionalnog fonda, za Sputnjik kaže da, kada je u pitanju predratni fond biblioteke nema nedoumica. Svo blago opljačkano u Prvom svetskom ratu detektovano je, uglavnom u različitim institucijama u Evropi, a ima ga i u Americi, na Harvardu.

„Jedino što još nije pronađeno iz tog perioda je osnivačka povelja manastira Hilandar, koja je nestala 1915. godine. Što se tiče blaga iz 1941., ne postoje ozbiljni istorijski izvori, samo urbane legende, o tome da je bilo šta spaseno, na bilo koji način, od Srba, Jugoslovena, Folksdojčera, Nemaca. A kao drugo, pronalaženje je obaveza države, ekskluzivno pravo države po haškoj Konvenciji o kulturnim dobrima u okolnostima ratnih sukoba iz 1954 godine. Dakle, to ne mogu da rade privatne kompanije“, ističe Ristić.

Dugogodišnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac za Sputnjik kaže da ovu brigu za srpsku umetnost treba ignorisati, jer dolazak ovih ljudi određuje samo buđelar. Stručnjak koji se bavi i procenom vrednosti umetničkih dela dodaje da se na našem tržištu nikada nije pojavio predmet za koga je moglo da se pretpostavi da je deo nekadašnjeg fonda Narodne biblioteke.

„Moguće je da je nešto od tog bibliotečkog materijala bilo na pozajmici, pa preteklo, uvek se uzme knjiga na čitanje, a to može biti jedna od hiljadu. Ovo je samo zamajavanje, nema šanse da se rukopisi pojave, šta je izgorelo, izgorelo je“, dodaje Kusovac.

Redklifova firma je i deoničar najvećih svetskih aukcijskih kuća "Sotbis" i "Kristis", koje trguju izuzetno vrednim umetninama, a svetski mediji o njoj su pisali uglavnom zbog korišćenja nekonvencionalnih metoda u sakupljanju podataka o nestalim umetničkim delima i visokim provizijama za njihov povratak vlasnicima.

„Ako se sami ne postaramo za naše blago, neće niko drugi, a posebno ne oni koji su vezani za "Sotbis" i "Kristis", koji su isključivo lukrativne, isključivo trgovački orijentisane firme. Oni se samo plaše da se nešto ukradeno kod njih ne proda, jer tada plaćaju velike kazne“, ističe Kusovac.

Oba naša sagovornika kažu da je najverovatnije lov u mutnom stranaca koji su došli u našu zemlju iz Velike Britanije zapravo otvorio izuzetno važno pitanje kojim se država do sada nije bavila.

„Očigledno se radi o pokušaju manipulacije, korišćenju toga da u Srbiji ne postoji institucija zadužena za evidentiranje našeg kulturnog blaga u inostranstvu, koje je tamo završilo po raznim osnovama u prethodnim vekovima, niti za njegov organizovan povraćaj“, kaže Ristić.

Redklif je najavio spremnost za saradnju sa srpskim institucijama naglasivši da ALR ima najveću svetsku bazu podataka o ukradenim i nestalim umetninama. Po njegovim rečima, u njoj je 750.000 registrovanih predmeta, a kompanija godišnje među njima obavi više od 500.000 pretraga za aukcijske kuće, prodavce, kolekcionare i policiju.

Sputnjik je kontaktirao Ministarstvo kulture Republike Srbije u pokušaju da sazna da li je upoznato sa obnavljanjem rada dobrotvorne organizacija "Blago-Treasure" i osnivanjem firme koja će evidentirati srpsko blago, kao i da su ovakve aktivnosti zakonom dozvoljene u našoj zemlji.

Interesovalo nas je da li je moguće da, pored zvaničnih institucija Republike Srbije, u potragu za srpskim nacionalnim blagom kreće privatna kompanija iz Velike Britanije. Odgovore nismo dobili.

Džulijan Redklif je inače stručnjak za krizni menadžment i ima čin pukovnika. Dok je radio u britanskom ministarstvu odbrane 1999. odlikovan je viteškim ordenom Reda Britanskog carstva, a 2008. je za izuzetne zasluge u službi nagrađen je medaljom Kraljičinih dobrovoljaca rezervista.