U Blaundusu, koji se nalazi na poluostrvu okruženom dubokim dolinama, do danas su arheološka iskopavanja otkrila mnoge helenističke, rimske i vizantijske artefakte, a ovogodišnji rad bio je fokusiran na područja nekropole. Iskopavanjem je otkriveno 400 kamenih grobnica sa više prostorija, čiji su zidovi ukrašeni posebnim motivima grana vinove loze, grozdova i cveća.
Prema rečima vođe iskopavanja, profesora Birola Jana, nakon analize ostataka i drugog materijala koji su pronašli na tom području, istraživači su došli do zaključka da su kamene grobnice aktivno korišćene posle 2. veka nove ere, piše „Dejli sabah“.
„Možemo reći da su bili namenjeni porodičnim sahranama“, naglasio je on. Janov tim veruje da drevni grad takođe ima veliki broj grobnica koje se nalaze dublje pod zemljom, pošto je Blaundus okružen šancem koji na nekim mestima doseže 70 metara.
Govoreći o pronađenim grobnicama, arheolog je primetio da se unutar stenskih grobnica nalaze prostorije različitih vrsta.
„Ispred zidova svake kripte pravo u stenu uklesani su lučni sarkofazi. Osim toga, unutar grobnica smo pronašli mesta za koja verujemo da su korištena za pogrebne ceremonije. Ulaz u njih bio je zatvoren mramornim vratima, koja su bila otvorena tokom sahrana ili rituala“, objasnio je Birol.
Sada je stručnjacima prioritet očuvanje grobnica i omogućavanje da turisti u budućnosti mogu posetiti celu nekropolu. Oni već pripremaju projekte za promociju ovog arheološkog nalazišta. Biće izgrađena pešačka staza, a područje osvetljeno.
Grad je osnovao rimski vojskovođa Baoundus kada je Aleksandar Makedonski krenuo u pohod na Anadoliju. Nakon Aleksandra Velikog, gradom su upravljali Rimljani i Vizantinci. U tim periodima bilo je sedište episkopije.
Blaundus je izgrađen na vrhu brda iznad kanjona Grand Ulubej, koji ima strateški značaj. Iako je grad osnovan u helenističko doba, usled zemljotresa koji su naneli veliku štetu, obnovljen je i pretvoren u jedno od značajnijih urbanih središta iz rimskog doba u regionu. Postoji mnogo javnih i verskih objekata, poput hramova, pozorišta, stadiona, gimnazije i bazilike. Takođe ima strukturu akvadukta od 8 kilometara koji je služio za dovođenje sveže vode u grad.