Prema njihovom mišljenju, virus korona se odražava na stanje digestivnog trakta i kardio-vaskularnog sistema. Andrejev je pre svega upozorio da je opasno ako čovek rano počne da konzumira masnu hranu.
„Ljudi u ishrani ponovo počinju da koriste masnu, jaku, kao i brzu hranu. Nažalost, to je upravo ono što može da pogorša njihovo stanje. Posle preležanog virusa korona potrebno je veoma pažljivo vraćati u obroke masnu hranu“, naveo je Andrejev.
U prve dve nedelje ne bi trebalo jesti proizvode koji izazivaju nadutost, kao što su kiseli kupus, mleko sa laktozom, proizvode sa glutenom i ne bi trebalo piti alkohol.
„Takođe je potrebno izbegavati čokoladu, peciva, šunku i šećer. Svi ovi proizvodi izazivaju nadutost, narušavaju floru želuca i utiču na rad endokrinog sistema“, podvukla je kandidatkinja medicinskih nauka, dijetolog Svetikova.
Nakon preležanog virusa korona organizam privremeno može biti netolerantan na neke proizvode. Lekari preporučuju da se konzumiraju tri obroka dnevno i da se na svaka tri-četiri sata ponešto pojede. Gastroenterolog Ovčinjikova je objasnila kako se pomoću „metode tanjira“ može izbalansirati ishrana.
„Potrebno je da uzmemo standardni tanjir od 25 centimetara i da ga podelimo na pola. Na jednoj polovini bi trebalo da bude sirovo povrće i voće, ili bareno i pečeno. Druga polovina se deli na još dve polovine, jedan deo čine proteini i masti, a drugi deo – ugljeni hidrati“, rekao je ekspert.
U dijetu je potrebno uključiti biljne i životinjske masti. Dnevna norma proteina je jedan i po gram po kilogramu težine. Lekar za nadoknadu ugljenih hidrata preporučuje bulgur (hrana od žitarica napravljena od usitnjenih, prokuvanih zrna različitih vrsta pšenice) ili smeđi pirinač.