Dok u Srbiji vlada nestašica peleta, taj energent je poskupeo za 15 do 20 odsto u odnosu na prošlu sezonu. Isto toliko su poskupeli i briketi i ogrevno drvo. U maloprodaji cena peleta je od 24.000 do 28.000 dinara za tonu, u zavisnosti od vrste i kvaliteta. Cena kubnog metra sečenih drva je od 7.000 do 7.200, a iscepanih od 7.500 do 7.800 dinara.
U domaćim fabrikama peleta nema, jer su ga, kako kažu, izvezli, a tamo gde ga ima cena je viša zbog skoka cene sirovina. Neka stovarišta imaju zalihe, ali većina, koja taj energent nabavlja sukcesivno, sada ima muke da dođe do njega. Jedni proizvođači tvrde da će ga imati do kraja oktobra, a drugi do kraja godine. Zbog toga su stovarišta prinuđena da nabavljaju pelet iz Ukrajine, koji je, kako tvrde, najskuplji, a koji potrošači izbegavaju da kupe.
Zbog čega je poskupeo pelet
Skok cene peleta za stručnjake nije iznenađujuća vest, zato što su cene nekih građevinskih materijala u svetu skočile za čak 400 odsto zbog velike potražnje i zato što Srbija, kako kažu, više nije bogata drvećem – pošumljenost je svega 25 odsto, a u Evropi je u proseku oko 40 odsto.
„Velika je potražnja za parketom, daskama i rezervnom građom, jer je u svetu ‘upumpano’ 14 hiljada milijardi dolara da bi se pokrenula privreda. Čim je veliki novac u opticaju, odmah skaču cene sirovina i sve ostalo. Nestašica je nastupila zato što nema dovoljno rezervne građe, a čak i kotlovi se lože na pelet, što je besmisleno. Nemamo mi toliko šume da bismo koristili i drvo, ali se to čini stihijski. Neko čuje da se to radi, pa i on počne“, pojašnjava potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić za „Sputnjik“.
Svega 25 odsto Srbije je pošumljeno
© Sputnik / Sputnjik
Rodić predočava da se pelet iz Srbije najčešće izvozi u Italiju i Nemačku, a da se uvozi iz Ukrajine, jer u toj zemlji, kao i u Rumuniji, ima mnogo bukovih i hrastovih šuma, od kojih se pelet za loženje pravi.
„Nemamo kvalitetan ugalj. Imamo lignit koji je jako loš, a dobar ugalj se uvozi iz BiH, mrki ugalj. Sad ga nema i ljudi prelaze na pelet, koji im je i malo ‘čistiji’. Ogrevno drvo se koristi za šporet, eventualno furune, a pelet se sipa u dozator i celu noć greje. Veću kaloričnu vrednost ima nego klasično drvo, jer je dosta suv, tako da je veći procenat iskorišćenja peleta nego drveta“, predočava Rodić.
Građani i dalje za pelet
Đorđe Ž. iz Beograda, koji već devet godina koristi pelet za ogrev, kaže da će, uprkos poskupljenju, nastaviti da upotrebljava taj energent, pre svega zato što je i dalje jeftiniji od struje, ali i zbog drugih njegovih prednosti:
„Prvo, zbog toga što je dosta ‘čistiji’ od uglja. Drugo, skladištenje je dosta jednostavnije u odnosu na drva. Treće, ne mora odmah da se uzme količina za čitavu sezonu. Uvek može da se kupi po jedan, dva ili deset džakova, ako zafali. Za grejanje na pelet je potreban veliki početni kapital, ali se kroz nekoliko godina isplati“.
Iako prognozira da će cene sirovina tokom ove i sledeće godine i dalje rasti, Rodić predviđa i da će cene ogrevnog drveta i peleta u Srbiji pasti kada za ogrev, umesto tih energenata, bude počeo da se koristi kukuruz.