To se desilo protekle nedelje, kada je diplomata SAD Gabrijel Eskobar nediplomatski sproveo nalog Stejt departmenta i uprkos protivljenju zvaničnika Brisela postrojio pregovarače u sedištu EU.
Dok traju laži da Moskva širi svoju „hibridnu politiku“ širom Balkana (odvratne li konstrukcije), Eskobar lično nogom otvara vrata Milorada Dodika i brutalno preti sankcijama ako, praktično, Republika Srpska ne kapitulira.
To se desilo baš posle nove kosovske pregovaračke bitke u Briselu, kad je američki specijalac pomislio da bi u „pobedničkom zanosu“ mogao u jednom danu da reši sva pitanja koja „opterećuju Balkan“ na evroatlanskoj agendi, pa je doleteo u RS i od Dodika dobio verbalni šamar i prizemljenje.
Hipnotišuća mantra
Dok se godinama podgreva ista hipnotišuća mantra da Rusija koči Srbiju i balkanske zemlje na putu ka EU i da Vladimir Putin lično sapliće region na osunčanom evropskom drumu, vodeće države Evrope direktno i surovo šalju poruku da Zapadni Balkan ne vide u članstvu u Uniji.
Tu ogoljenu informaciju su u briselskim dokumentima pronašli i obelodanili protekle sedmice zapadni, a ne ruski „hibridni“ mediji, koji tobože predano rade na širenju antievropskog raspoloženja u Srbiji i okruženju.
Svetu preti energetska kriza, ruski gas u Srbiji
Dok se permanentno podmeće i širi ideja da Srbija, osim malignog uticaja, ne dobija bukvalno ništa drugo iz Rusije, kroz cevi „Balkanskog toka“ ove nedelje krenuo je ruski gas, koji preko naše zemlje ide dalje ka Mađarskoj, članici EU.
To se dešava baš u trenutku kad celom svetu preti nova žestoka energetska kriza i kada je već izvesno da će od količine i cene gasa u državama zavisiti i njihov dalji ekonomski napredak, ali i posrnuće.
Dok se Rusija godinama optužuje da svojim pogubnim uticajem želi da ukine demokratiju u Srbiji, maltene da poništi parlamentarne i višepartijske tekovine, predstavnici Evropskog, a ne ruskog parlamenta, direktno učestvuju u pregovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima.
To se dešava proteklih dana, kada evropski posrednici, a ne ruski, praktično potvrđuju dogovorena izborna pravila i poručuju vanparlamentarnoj bojkot opoziciji da je dalje neučešće u izborima potpuno pogrešno.
Sputnjikov neviđeni uticaj
Dok se Sputnjik, kao jedini ruski medij u Srbiji, optužuje za neviđeni propagandni uticaj na celom Balkanu (hvala svima na tim formulacijama), na desetine zapadnih i prozapadnih medija koji imaju televizije, novine, portale — svakodnevno i bez ometanja nameću svoju sliku javnosti u Srbiji.
To se dešava i proteklih nedelja, kada medijske podružnice zapadnih centrala pokušavaju nekako da proguraju gotovo imbecilni i komični izveštaj nemačkog „izveštača“ Tomasa Braja, koji ipak, iako su mu namere suprotne, suštinski hvali moć Sputnjika, optužujući nas da prelamamo balkanske mozgove u korist nekakvih mračnih sila u Moskvi.
Ovo je samo nekoliko aktuelnih primera jezive hipokrizije kojom se zamlaćuje javnost i koju su, na sreću, gotovo svi već odavno prozreli.
Osim onih koji po zadatku ili za platu moraju da ponavljaju kao papagaji replike iz scenarija napisanog u ratnim centralama apgrejdovanim da nastave umišljenu istorijsku i civilizacijsku borbu protiv Rusije.
Ali, baš onako kako su u holivudskim filmovima tokom Hladnog rata prikazivali zle, naivne i smotane Ruse, tako danas ovde često izgledaju zapadni superheroji angažovani da pobede istog „velikog neprijatelja“.
Samo što ovo nije film.
A ni Bajdenov vojnik Eskobar nije baš Brus Vilis, pa da jednim potezom, u istom danu, reši sve probleme i pobedi Srbe i Ruse.