„U nedelju, 31. oktobra, pomerićemo sat", izjavio je portparol Stefan De Kirsmaker, odgovarajući na pitanje novinara što se događa s predlogom da se ukine pomeranje sata svake poslednje nedelje u martu i poslednje nedelje u oktobru.
Pomeranje sata trebalo je da bude ukinuto 2019, nakon što je bivši predsednik EK Žan-Klod Junker 2018. to predložio za celu Evropsku uniju, s time da je članicama prepušteno da odluče hoće li zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.
Predlog je 2019. podržao Evropski parlament, no treba da ga usvoje države-članice. Trenutno nema nikakvih naznaka da bi predlog mogao da dobije njihovu potporu.
„Stvar je sada u rukama država članica“, rekao je portparol.
Evropski ministri odlučili su u decembru 2018. da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomeranja sata do 2021. ali se nakon toga ništa nije dogodilo po tom pitanju.
Pomeranje sata kao kompromis
Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme zavisi od njenog geografskog položaja i stoga je teško očekivati dogovor o predlogu EK koji se sada čini ishitren, iako to niko ne želi službeno da prizna.
U Evropskoj uniji postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska, od Poljske na istoku do Španije na zapadu, prenosi Indeks.
Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone uzele na primer trajno letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.
U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3 sata i 15 minuta, a u Berlinu u 3 sata i 44 minute.
S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.
Stoga se čini da je sezonsko pomeranje sata, uz sve nedostatke, ipak najbolji kompromis.