Tako, u najkraćem, novine u fiskalizaciji vidi poreski savetnik Milan Trbojević. Novi Zakon o fiskalizaciji stupa na snagu 1. januara iduće godine, a za primenu novina privrednicima je ostavljen prelazni rok od šest meseci, počev od 1. novembra ove godine, kako bi se što lakše prilagodili novom modelu.
E-fiskalizacija za onlajn vezu sa poreznicima
Od 2004. godine i donošenja prvog Zakona o fiskalizaciji umnogome se promenila i tehnologija i poslovno okruženje, pa je posle promena iz 2012. došlo vreme i na prelazak na e-fiskalizaciju, koja podrazumeva korišćenje elektronskih fiskalnih uređaja putem kojih će firme biti u stalnoj, onlajn vezi sa poreznicima.
Za uvođenje tog modela država je opredelila šest milijardi dinara, kako prelazak na elektronske fiskalne kase ne bi pao na teret privrednika i firmi koje u velikoj većini već koriste internet.
Trbojević za Sputnjik napominje da je država najavila davanje subvencija i to 100 evra po prodajnom mestu i 100 evra po fiskalnom uređaju u dinarskoj protivvrednosti. Za subvencije za nabavku potrebne opreme privrednici mogu konkurisati od 15. oktobra do 31. januara.
Privreda neće biti na trošku
Taj novac će, kako je objasnio ministar finansija Siniša Mali, biti direktno uplaćivan svakom poreskom obvezniku koji će tako pokriti troškove obezbeđenja neophodnog uređaja. On je ocenio da je novi sistem jeftiniji i fleksibilniji, jer korisnici kao fiskalni uređaj mogu da koriste i tablete, računare, mobilne telefone.
Po rečima Trbojevića, većina postojećih fiskalnih kasa će opstati jer će moći da se nadograde, što neće biti moguće kod najstarijih modela nabavljenih na početku fiskalizacije, pre 15 godina.
Fiskalni račun kupcu na imejl
Slikovito objašnjavajući kako će to sada izgledati, on kaže da će kada uđete u prodavnicu, kao i do sada, postojati fiskalna kasa, s tim što ćete dobiti mogućnost da vam ne štampaju fiskalni račun, nego da vam ga pošalju na imejl, ukoliko tako želite. Biće drugačija forma fiskalnog računa. Na njemu će biti kju-ar (QR) kod i biće verovatno većeg formata nego sadašnji zbog stavki koje će sve sadržati.
„Neće se više štampati fiskalni isečci, postojaće dnevni elektronski izveštaji, neće biti utroška trake za štampanje računa. Prednost privrednika je što praktično neće morati da rade servis koji je do sada bio po zakonu obavezan i plaćala se kazna ukoliko ne bude urađen jednom godišnje. Sada će to, praktično, biti samo onda kada je uređaj pokvaren“, napominje Trbojević.
Korist države
On ukazuje i na korist države od novog načina fiskalizacije.
„Prednost na strani države je da će imati mnogo bolji uvid — praktično, u realnom vremenu će videti u kom satu koliko kucate i maltene imati kompletan izveštaj nečije prodaje tog dana. To je i bila ideja da se poboljša sistem kako bi imali bolju kontrolu“, ističe naš sagovornik.
Na pitanje hoće li to uticati na smanjenje „sive ekonomije", kako očekuju u Poreskoj upravi, ovaj poreski savetnik smatra da bi prvo trebalo videti kako će to sve funkcionisati u praksi, ali i dodaje:
„Trebalo bi da dovede, jer ukoliko oni vide da neko ne kuca promet u udarnim terminima kada bi neka delatnost trebalo da ga ima, oni će prosto ići u kontrolu i to u ciljanu kontrolu. Ako privrednik, odnosno firma zna da će lako biti uhvaćena u prestupu, onda oni to neće raditi. To je čak mnogo bolji faktor nego visina kazne“, smatra Trbojević.
Manje sive ekonomije
On slikovito objašnjava da će s obzirom na onlajn evidentiranje prometa u realnom vremenu Poreska uprava moći da uđe u strukturu pazara, koliko je u kom trenutku kucano. Kada vidi da u istoj ulici pet pekara, pet prodavnica brze hrane, nebitno čega, beleži promet, osim jedne, to će biti signal da se krene u ciljanu inspekciju, ističe Trbojević.
Smisao je, kako ističe, da fiskalna kasa bude povezana internetom sa Poreskom upravom.
„Ne više preko mobilnog operatera, jer to sada funkcioniše putem kartice kao za mobilni koja je emitovala lošiji signal od nje. Sa tim dži-pi-esom se komuniciralo sa Poreskom upravom. Poreska uprava je tako dolazila samo do zbirnih podataka, odnosno do toga koliki je bio ukupni pazar, ali ne i u realnom vremenu kako bi imala njegovu strukturu“, napominje ovaj poreski savetnik.
Po oceni predsednika Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladislava Cvetkovića, ova mera je jedna od ključnih za suzbijanje „sive ekonomije“ i zajedno sa e-fakturama predstavlja jedan od stubova transparentne ekonomije i fer konkurencije.
On smatra da će to osim modernizacije i digitalizacije poslovanja, za privrednike značiti višemilionske uštede i u vremenu i u novcu, koje se odnose na štampanje i čuvanje papira, kontrolnih traka, arhiviranje dokumentacije.
Lakši uvid i kontrola
Direktorka Poreske uprave Dragana Marković pak ističe da će prijem podataka iz fiskalnih uređaja na novi način omogućiti bolju analizu i lakše uočavanje nepravilnosti u radu poreskih obveznika, ali i nove načine kontrole izdavanja fiskalnih računa.
Validnost računa biće, kako napominje, proveravana jednostavnim skeniranjem kju-ar koda na računu, a moći će da ga provere ne samo inspektori Poreske uprave, već i svi kupci u maloprodajnim objektima po dobijanju fiskalnih isečaka. A to doprinosi poštovanju poreskih propisa i smanjenju „sive ekonomije", ističe Marković.
A Trbojević ukazuje na još jednu prednost e-fiskalizacije kada je potrošač u pitanju:
„Moći će da dobije račun u elektronskoj formi, što znači da nakon godinu dana on neće izbledeti kao što se sada dešava, zbog čega teško može da ostvari pravo na garanciju u slučaju da se proizvod pokvari“, ističe on za Sputnjik.