Veliki Novgorod nalazi se na severozapadu Rusije, osnovan je 859. godine.
U Veliki Novgorod preimenovan je tek 1999. godine, a do tad se zvao samo Novgorod. Žitelji grada zovu ga „Gospodin Veliki Novgorod“.
Na teritoriji feudalne Kijevske Rusije Novgorod je bio prva nezavisna republika i zadržao je taj status čitava tri veka.
Grad je izgubio taj status u 15. veku, kada ga je moskovski knez Ivan Veliki pripojio ruskoj državi.
U 13. veku grad zamalo nije uništen – opustošen je usled ogromnog požara koji je uništio i sve zalihe hrane. Nemački trgovci su dovozili hleb u grad prodavali, te tako spasili njegove žitelje.
Nakon nekoliko vekova, fašistička Nemačka nanela je ogromnu štetu Novgorodu – tokom Drugog svetskog rata izgorele su sve drvene građevine, uništeni su istorijski spomenici i muzejski eksponati.
Letopisi svedoče da je knez Jaroslav Mudri u Novgorodu živeo u izuzetno lepom dvorcu kakvog nije bilo u Evropi. Međutim, arheolozi još nisu našli ni traga od tog dvorca.
U vreme kada ni svi evropski kraljevi nisu bili pismeni, običan narod u Novgorodu je bio.
Veliki Novgorod je izbegao mongolsko-tatarsku najezdu u 11-12. veku, stoga su u gradu sačuvani najstariji arhitektonski spomenici.
Novgorodski trgovci su nazivali London i Pariz „prljavim selima“, jer su u Novgorodu počeli da popločavaju ulice pre ego u evropskim gradovima.
Kroz Veliki Novgorod protiče reka Volhov.
Sofijski sabor (saborna crkva Svete Sofije) u Novgorodu je na Uneskovoj listi svetske baštine.
Novgorodski kremlj je jedan od najstarijih ruskih kremalja, napravljen je u 11. veku za vreme kneza Vladimira.
Simbol Velikog Novgoroda je ikona Presvete Bogorodice. Tokom napada neprijatelja stanovnici su se uvek molili liku Majke Božije koja im je pomagala,