Gabrijel Eskobar krenuo je ovih dana ofanzivno u poverenu mu misiju na Zapadnom Balkanu.
Nakon današnjeg sastanka sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, na kojem je izneo svoje viđenje budućnosti Bosne, izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan oglasio se i porukom iz Brisela, u kojoj trijumfalno pozdravlja rešenje do kojeg su u pregovorima došli Beograd i Priština.
Eskobar bi voleo da je Holbruk
Analitičar Aleksandar Pavić ocenjuje da preko Gabrijela Eskobara Amerika pokušava da vrati vreme unazad i da se postavi kao šerif koji rešava sva otvorena pitanja. Pritom, smatra, SAD zanemaruju očiglednu činjenicu da se svet u međuvremenu promenio, na šta je Eskobara morao da podseti Milorad Dodik opaskom da je prošlo vreme u kojem će Republika Srpska da trpi intervencionizam međunarodne zajednice, te da BiH danas nije ona država koju je Eskobar ostavio pre 20 godina, kada je bio službenik u diplomatskim misijama u BiH.
„Mislim da je Dodik svestan činjenice da je posredi samo američki plan, ali da oni niti imaju nekadašnju snagu niti autoritet. Ne zaboravimo da su za proteklih 20 godina SAD uništile više zemalja u svetu. Avganistan su napustili posle 20 godina u gorem stanju nego u kojem su ga našle. Jedino što su ostavili za sobom je proizvodnja opijumskog maka i heroina. Prosto, oni nemaju ni kapacitet ni snagu da nameću rešenja bilo kome. Dobro je što je toga svestan bar jedan srpski političar i što je to jasno rekao“, kaže Pavić, dodajući da time neće prestati pritisak na RS.
Šta se dešavalo iza zatvorenih vrata?
Da pritisak postoji, potvrdio je i Milorad Dodik izjavom da je Eskobaru rekao da nema potrebe da mu prete sankcijama, jer te pretnje više nemaju nikakav ni smisao ni značaj. Po Paviću, to jasno upućuje na tok razgovora iza zatvorenih vrata.
„Čim je Dodik rekao da nema potrebe da se preti sankcijama, to znači da mu se preti sankcijama. Verovatno da je Eskobar pokušao da glumi novog Holbruka, a da mu je Dodik hladno odgovorio da to više ne može“, ocenjuje Pavić.
Iako nije ostavljen prostor za dilemu u koliko prijatnoj atmosferi je proticao sastanak Dodika i Eskobara, na kojem je pokrenuto više pitanja, od uloge Kristijana Šmita do aktuelne krize izazvane Inckovim zakonom, Dragomir Anđelković ga smatra uspešnim.
„Dobro je što se Eskobar sastao sa Dodikom i što je Amerika želela da čuje njegovo mišljenje i važno je što je Dodik jasno izneo stav Republike Srpske. To je pokazatelj da je Republika Srpska sve jača.“
On podseća da smo sa Amerikom u prošlosti imali dosta nesuglasica oko mnogih pitanja, ali da to ne znači da Amerika u budućnosti ne bi mogla da ima više razumevanja za naše interese.
„Vašington polako dolazi do toga da neće moći da reši nijedno pitanje na Balkanu bez korektnog odnosa sa Srbima“, smatra Anđelović.
O tome da li je i u kojoj meri posredovanje SAD u Briselskom dijalogu incident, sagovornici Sputnjika imaju oprečna mišljenja.
Amerikanci uvek bili prisutni
Obraćanje izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara na audio-konferenciji u Briselu, u kojem je izrazio zadovoljstvo sporazumom dve strane, po Anđelkoviću nije iznenađujuće, budući da su, kako kaže, Amerikanci od početka Briselskog procesa bili prisutni.
„Kada su se odvijali pregovori tokom Brisela jedan 2013. godine, sve vreme su američki predstavnici bili prisutni, iako formalno nisu uzimali učešće u pregovorima. Činjenica je da je EU sterilna, da nema snagu i da se vrlo često oslanja na Ameriku. To potvrđuje i sadašnja pozicija Brisela kada se radi o Vašingtonu. Logično je da Amerika kao supersila teži da svuda bude prisutna. S druge strane, to govori o slabosti EU koja pristaje da bude u senci.“
Pavić smatra da ukoliko EU nema dovoljno snage i dostojanstvo da ostane pri tome da ona vodi Briselske pregovore, Beograd je na zvanično i otvoreno mešanje Amerikanaca mogao i imao pravo da pozove Moskvu da se uključi.
„Peter Stano je rekao da Eskobar neće učestvovati da bi se Eskobar tamo pojavio kao da je on portparol Evropske unije. Brisel je pokazao da je kolonija, diplomatska kolonija Vašingtona, bez obzira na sve teške reči i francuske histerične reakcije zbog otkazivanja ugovora o podmornicama. EU nema snagu da bude autonomna u bilo čemu, ako ne vojno, a ono ni diplomatski. Ono što se bude radilo pod američkom kapom, ne može da bude dobro za nas, ni u kom slučaju“, zaključuje Pavić.