„Mi sami sebi kupujemo naoružanje“, istakao je Erdogan odgovarajući na pitanja novinara prošle nedelje na marginama 76. zasedanja Generalne skupštine UN.
Erdogan je napomenuo da su pravo Turske na ovo potvrdili i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i bivši šef američke administracije Donald Tramp. Kako je naveo, da je Vašington pristao da Ankari proda protivvazdušne raketne sisteme „Patriot“, tursko rukovodstvo „ne bi moralo da nabavi S-400“.
Na pitanje da li su dejstva Turske imala smisla, s obzirom na tenzije koje su usledile u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, Erdogan je odgovorio potvrdno.
„Mislim da je vredelo. Jačamo svoju odbranu onako kako smatramo da je potrebno“, konstatovao je turski lider.
Istovremeno, Erdogan je priznao da su odnosi sa Vašingtonom i dalje principijelno važni za Ankaru.
„Turska ima dugogodišnje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Oni će jačati i potrebno ih je zaštititi“, zaključio je turski predsednik.
Moskva je 2017. godine potpisala ugovor o isporuci PVO sistema S-400 Ankari. Turska je bila prva zemlja NATO-a koja je ove sisteme kupila od Rusije. Odluka Ankare izazvala je oštro negativnu reakciju Vašingtona i alijanse u celini. Sjedinjene Američke Države ne prestaju sa pokušajima da nateraju Tursku da odustane od ruskih sistema PVO. Zbog činjenice da Ankara ne podleže pritisku i ne odustaje od S-400, Vašington ju je isključio iz svog programa za proizvodnju lovaca-bombardera pete generacije F-35. Osim toga, Sjedinjene Američke Države su dugo pretile Turskoj uvođenjem niza jednostranih sankcija zbog kupovine S-400, ali nisu žurile sa tim, jer su se plašile daljeg zaoštravanja odnosa sa ključnim saveznikom u okviru Alijanse, a Ankara je upozoravala da primenu takvih ograničenja neće ostaviti bez odgovora. U decembru 2020. godine, Vašington je ipak uveo restriktivne mere.