Grejhaund ili veliki engleski hrt je vrsta psa koja važi za jednog od najbržih na svetu i može da dostigne brzinu i do 70 kilometara na sat.
Obnovljena flota
Prvi će u grupu ući razarači „Donald Kuk“ i „Tomas Hadner“. Komandant snaga američke mornarice na Atlantiku, kontraadmiral Brendan Maklejn, saopštio je da su posade brodova specijalizovane za lov na podmornice. Kasnije će im se pridružiti razarači „Salivans“, „Kol“ i „Greveli“ . U zavisnosti od misije, „Grejhaund“ bi mogao da dobije pojačanje ─ višenamenske podmornice ili patrolne avione.
Operativna spremnost brodske grupe očekuje se do jula 2022. godine. Brodovi će biti bazirani u Mejportu i Norfolku i nalaziti se u stalnoj borbenoj gotovosti.
„Brodovi će uskoro moći da obave čitav niz zadataka, uključujući praćenje aktivnosti ruskih podmornica na Atlantiku i zaštitu Sjedinjenih Američkih Država na moru“, rekao je Meklejn, dodajući da posade očekuju duge zajedničke obuke kako bi razarači delovali kao celina.
Strateška pretnja raste iz dana u dan, upozorio je američki kontraadmiral. Naši ključni rivali ne štede vreme ni novac za razvoj novog oružja i tehnologija opasnih po SAD i u takvim uslovima potrebno je delovati proaktivno, naglasio je.
Operativna grupa postaće deo Druge flote koja je obnovljena 2018. godine. Ona se tokom Hladnog rata suprotstavljala sovjetskim podmornicama na Atlantiku i raspuštena je nakon raspada SSSR-a. „Grejhaud“ će biti prva redovna operativna grupa.
„Hajka“
Glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“ Viktor Murahovski podsetio je da Amerika od 1980-ih stalno gradi i modernizuje razarače klase „Arli Berk“.
Prema njegovim rečima, oni imaju prilično ozbiljno protivpodmorničko oružje ─ raketne sisteme RUM-139 VL-ASROK koji uništavaju podvodne mete na udaljenosti do 20 kilometara. Osim toga, postoje i torpedni sistemi.
Ekspert je naglasio da razarači uvek deluju u bliskoj vezi sa pomorskim patrolnim avionima, posebno sa avionima P-8 „Posejdon“. Njihov zadatak je da utvrde približnu lokaciju mete. Nakon toga, kako kažu u Pentagonu, počinje „hajka“.
Područje se okružuje hidroakustičnim bovama, brodovi pretražuju sektor po sektor, postepeno sužavajući krug pretraživanja. Tokom rata princip rada je da otkrivena podmornica biva uništena. Međutim, van ratnog stanja brodovi pokušavaju da održe stalni hidroakustični kontakt sa podmornicom.
Razarači po pravilu prate trag podmornice u parovima ─ smenjujući se, objašnjava Murahovski. Kako kaže, „to je stara igra“.
Šta stoji iza odluke Amerike?
Ranije su američki admirali više puta upozoravali da ruske podmornice navodno sve više ulaze u vode koje je Vašington oduvek smatrao svojom teritorijom.
Prema rečima stručnjaka, Vašington nije „iz vedra neba“ najavio formiranje radne grupe „lovaca“. SAD smatraju da su ruske podmornice sa raketnim sistemom „Kalibar“ direktna pretnja brodovima i obalskoj infrastrukturi.
Situacija za Amerikance će se zakomplikovati kada ruska mornarica počne masovno da dobija hipersonične „Cirkone“, piše autor i ističe da Pentagon zna da danas jednostavno nema čime da se zaštiti od tog udarnog sistema.
Autor članka podseća da Amerika priznaje i da Rusija ume da pravi gotovo nečujne podmornice koje je izuzetno teško otkriti. Primera radi, tu spadaju „Jasen“ i „Varšavjanka“.
Još prošle godine je američki viceadmiral Endrju Vudi Luis izjavio da je Pentagon izgubio dominaciju na Atlantiku. Prema njegovim rečima, Moskva koristi opremu sa „smrtonosnijim sistemima naoružanja“, što otežava pripremu američke mornarice za operacije. A van granica glavne atlantske pomorske baze američki mornari ne osećaju se bezbedno.
Pentagon posebno zabrinjava perspektivni bespilotni podvodni aparat „Posejdon“ sa nuklearnom bojevom glavom i praktično neograničenim dometom.
Eksperti „Forbsa“ već su ga nazvali „podmornicom decenije“.