NAUKA I TEHNOLOGIJA

Veliko otkriće arheologa na Gibraltaru: „Kao da smo našli Tutankamonovu grobnicu“ /foto/

Arheolozi na Gibraltaru, koji su istraživali mrežu pećina, otkrili su novu prostoriju, skrivenu od sveta najmanje 40.000 godina, koja bi mogla da rasvetli detalje kulture i običaja neandertalaca.
Sputnik
Istraživanje pećine Vangard, dela kompleksa Goramove pećine, započeto je 2012. godine, kako bi se utvrdile njene prave dimenzije i da li ima prolaze i prostorije koje je zatvorio pesak.

Otkrivena tajna prostorija

Tim predvođen profesorom Klajvom Finlajsonom, biologom i upravnikom Nacionalnog muzeja Gibraltar, prošlog meseca naišao je na pukotinu u sedimentu koju su proširili i kroz koju su uspeli da prođu pužući.
Odvela ih je do 13 metara širokog prostora na vrhu pećine gde su stalaktiti visili sa tavanice, a slomljene stene ukazivale su na oštećenja nastala usled nekog davnog potresa, piše „Gardijan“.
„To je neverovatna prostorija. Na neki način, to je gotovo kao otkrivanje Tutankamonove grobnice; ulazite u prostor u kojem niko nije bio 40.000 godina. Zaista je otrežnjujuće“, rekao je Finlajson.
U prostoriji su pronađene razbacane kosti risa, pršljen pegave hijene i velika kost krila beloglavog supa.
„Nešto ih je davno dovuklo u tu pećinu. Pronašli smo šest ili sedam tragova kandži na zidovima pećine. Obično povezujemo takvu vrstu ogrebotina s kandžama medveda - a pronašli smo i ostatke medveda u pećini, ali meni izgledaju premali za medveda. Možda je po zidovima grebao taj ris čiju smo kost takođe pronašli, navodi Finlajson.
Iako su kosti - na kojima se ne vide rezovi ili neki drugi tragovi koji bi ukazivali na ljudsku intervenciju - same po sebi zanimljive, istraživači su takođe pronašli veliku školjku morskog puža, što otvara dodatne mogućnosti.
„Taj deo pećine je verovatno na 20 metara nadmorske visine. Očito je školjku neko tamo odneo pre 40.000 godina. To je indicija da su ljudi bili u pećini“, rekao je Finlajson.
Na drugim mestima u kompleksu pećina, tim naučnika je pronašao mnogo dokaza o prisutnosti neandertalaca, od ognjišta i kamenog alata do ostataka životinja, uključujući jelene, kozoroge, tuljane i delfine.

Zub neandertalskog deteta daje odgovore na važno pitanje

Pre četiri godine na ovom mestu istraživači su pronašli mlečni zub četvorogodišnjeg neandertalskog deteta.
„Još uvek istražujemo taj deo, ali čini se da neandertalci nisu zauzeli taj nivo pećine. Zato sumnjamo da su hijene uhvatile dete i ubile ga, te ga odvukle u zadnji deo pećine. Sad istražujemo da vidimo je li tamo ostalo još šta od tog deteta“, rekao je Finlajson.
Klajv Finlajson ispred pećine Vangard na Gibraltaru
Naučnici se nadaju da bi njihovo iskopavanje na vrhu pećine moglo dovesti do bočnih odaja, koje su možda bile korišćene kao neobično mesto sahranjivanja.
„Nešto što smo pronašli na mnogim nivoima ove pećine, jasan je dokaz nastanjenosti, kao što su logorske vatre i slično. Ali ono što nismo pronašli je mesto gde su sahranjivali svoje preminule. Možda je odaja u zadnjem delu pećine takvo mesto. To su potpuna nagađanja, ali nećete sahraniti ljude u svojoj kuhinji ili dnevnoj sobi“, kaže Finlajson.
Sada se planiraju dalja istraživanja i iskopavanja, a istraživači veruju da bi novo područje moglo dati dragocene podatke o životu i društvu ovih priobalnih, mediteranskih neandertalaca.

„Pećine su nam dale mnogo podataka o ponašanju ovih ljudi. I, daleko od starog pogleda na njih kao na brutalna bića nalik majmunima, shvatamo da su u svakom pogledu bili ljudi sposobni za većinu stvari koje moderni ljudi mogu da učine“, podvlači Finlajson.

Za njega potraga nije samo pronalaženje kostura: radi se o otkrivanju ko su bili neandertalci, kako su živeli, kako su umrli i kako su preživeli.
„Ponosan sam što mogu reći da sam obavio test i da imam u sebi određeni procenat neandertalske DNK. Verovatno neandertalci nikada i nisu izumrli jer ih još uvek ima malo u nama“, zaključuje profesor sa Gibraltara.
Komentar