Delo koje povezuje Grke i Srbe: Rat za nezavisnost i preporod nacije

Spasojevićeva knjiga promovisana je u okviru manifestacije „Dunavfest“, čije je ovogodišnje izdanje posvećeno 200. godišnjici početka grčkog ustanka protiv turske vladavine. Svi događaji ove dvodnevne manifestacije, pa i predstavljanje Spasojevićeve knjige, odigrale su se upravo u prostoru Kule Nebojša, u kojoj se od 2010. nalazi muzej posvećen stradanju jednog od inspiratora grčkog ustanka, Rigi od Fere.

Stvaranje moderne grčke države od Rige od Fere do Venizelosa

„Riga od Fere u lancima i okovima, gledao je u isto ovo nebo iznad nas – nekad zvezde, nekada oblake, čuo je šum Save i Dunava, koje i mi sada čujemo, i ne možemo a da ne osetimo veliki i strašan teret sećanja i istorije, upravo dok smo ovde, na ovom mestu. Stih našeg pevača da za ideale ginu samo budale jeste možda atraktivan, ali je pogrešan. Naum i sudbina Rige od Fere šapatom je pre više od dvesta godina prošla kroz celu Grčku - koja nije imala telefone, radio, televiziju… ali je ono što je on hteo, slobodu, imalo snagu jaču od svih naprava. Nije bilo Grka koji to nije čuo“, istakao je Spasojević na promociji.

Prema autorovim rečima, Riga od Fere jedna je od dve simboličke visinske tačke njegove knjige. Druga je Elefterios Venizelos.

Knjiga Dušana Spasojevića "Grčka - rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije"

„Jedan je idealista i revolucionar, drugi pragmatični političar. Obojica univerzalni, Balkanci i Evropljani, a istovremeno autentični Grci. Jedan su drugome bili potrebni, iako su živeli u različito vreme, da bi se ostvarilo njihovo zajedničko delo - slobodna Grčka. Prvi je kao „prvomučenik“ i svojevrsni prorok taj proces započeo, drugi ga je, posle 120 godina, kao veliki politički vođ zaokružio“, rekao je Spasojević.

Ispod luka koji su svojim delom stvorila ova dva velika Grka prolazi istorija grčkog naroda, dodao je on.

Protiv revizije istorije

Dužnost svakog dobrog ambasadora je da stvara dobar duh između dve zemlje, zemlje u koju je poslat i zemlje koju predstavlja, a Spasojevićeva knjiga je, prijemom u grčkoj i srpskoj javnosti već pobudila pažnju i time raširila dobar duh između dve zemlje i dva naroda, rekao je Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju.

„Ova knjiga jeste nešto što svim zainteresovanima, bilo da su obični turisti, bilo da prate događaje u Grčkoj treba da pomogne i da ih zainteresuje da sami traže dalje. Ovo je gotovo udžbenik jer predstavlja kako je i zbog čega grčki narod krenuo da se oslobađa na isti način kao što to krenuo i srpski narod. Kakva je to bila imperija kada više nisu imali izbora, nego da se dignu na ustanak“, rekao je Bjelajac i dodao da je slika današnjeg vremena kreiranje revizije istorije – šablon koji se promoviše je da nekadašnje imperije, Austrougarsku i Osmansko carstvo, predstavlja kao benevolentne, multikulturne zajednice koje su krupnim koracima krenule u modernizaciju.

29 Septembar 2021, 21:10

Takav trend je predstavljao Osmansko carstvo u daleko lepšim bojama nego što je bilo i tako je postalo nejasno otkuda oslobodilački pokreti na Balkanu.

„Kroz ovaj grčki primer možemo lakše da razumemo kakav je bio karakter turske okupacije i tog vremena i na našem, srpskom prostoru“, kazao je Bjelajac.

Spasojevićeva knjiga, dobro napisana i dobro utemeljena, donosi sve što je potrebno za razumevanje moderne grčke države i nacije, rekao je istoričar Milan Ristović. Štaviše, prema njegovim rečima, u knjizi se navode sličnosti i razlike između srpske i grčke revolucije. Ono što je karakteristično za grčku istoriju, ali i za druge balkanske narode, borba za nacionalnu emancipaciju bio je proces dugog trajanja i protezao se kroz čitav devetnaesti vek. U Grčkom slučaju, on je počeo 1821, a završio se tek posle Drugog svetskog rata, kada su Dodekanezi, do tada pod vlašću Italije pripali Grčkoj.

„To je bio proces koji nije bio vezan samo za nacionalno oslobođenje. To je bio proces, a to vidimo iz Spasojevićeve knjige, koji se razlivao u različite pravce. Različite grupe grčkih ideologa i boraca često su bile sukobljene oko tih koncepcija. On ukazuje i na izuzetno važnu ulogu velikih sila. Ta uloga ostala je kao karakteristika praktično kompletne grčke političke istorije sve do posle Drugog svetskog rata – ruska partija, francuska partija, britanska partija… Tu su i različita shvatanja da li je ta borba uopšte isplativa. Velika je razlika u razmišljanjima grčkih preporoditelja koji su bili školovani u Francuskoj, Italiji ili Velikoj Britaniji od onih koji su sedeli u Carigradu“, istakao je Ristović.

Grčka prva promenila mapu Evrope posle Bečkog kongresa

Prema rečima novinara Boška Jakšića, Spasojević istorijski detaljno, a spisateljski jasno pruža dragocen doprinos istorijama Grčke, Srbije, Balkana i Evrope.

„Autor nas vraća u stoleća balkanskih revolucija protiv osmanske vladavine, otvoreno Prvim i Drugim srpskim ustankom i grčkom borbom za nezavisnost, koja je započela kao nacionalni pokret, da bi kulminaciju doživela u proleće 1821. Grčki ustanak je bio prvi uspešno završen ustanak za nezavisnost od Osmanske carevine u Evropi. Kada je uspostavljena, Kraljevina Grčka prva je promenila mapu Evrope posle Bečkog kongresa. Upravo taj pokret masa postao je kovačnica u kojoj su se kalili i na kraju stvoreni savremena grčka država i nacionalni identitet današnjih Grka“, ocenio je Jakšić.

Spasojević nas knjigom podseća da su strane sile oduvek određivale sudbinu, kako grčkog, tako i svih drugih balkanskih naroda, nastojeći da njihove međusobne odnose urede prema sopstvenim imperijalnim interesima.

„Problemi sa kojima smo danas suočeni su gotovo istovetni, bez obzira na sve promene koje su se u međuvremenu dogodile. Ovo je knjiga istorije koja, kao i pravoslavlje, povezuje Grke i Srbe, ali i knjiga u kojoj nas autor vešto navodi da razmišljamo kako se stvari u odnosima velikih sila ne menjaju, pa tako i na Balkanu. Borba za nezavisnost i slobodu ostala je manje-više ista kao što je pre dva veka izgledao grčki put do nezavisnosti“, rekao je Jakšić.