Iz Kremlja poručuju da Rusija s velikom pažnjom prati rezultate izbora u Nemačkoj i računa na kontinuitet politike Berlina u bilateralnim odnosima. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov konstatovao je da Moskva i Berlin imaju nesuglasice, ali da ih ujedinjuje shvatanje da problemi mogu i treba da se rešavaju samo dijalogom.
Ako se koncentrišemo isključivo na rusko-nemačke odnose, kaže za Sputnjik Katarina Timošenkova iz Instituta za Evropu RAN, može samo da raduje što je glavni kandidat za kancelara socijaldemokrata Olaf Šolc javno slao dobre signale Rusiji, zalažući se tokom predizborne kampanje za konstruktivni dijalog i okončanje izgradnje „Severnog toka 2“.
„Socijaldemokrate su se uvek zalagale upravo za to. Štaviše, svi se sećaju i u važnim momentima izbora uvek se oslanjaju na istočnu politiku Vilija Branta, koja je upravo poslužila za zbližavanje Rusije i Nemačke. Drugim rečima, socijaldemokrate nastavljaju tradiciju izgradnje dijaloga s Rusijom. Međutim, i kandidat CDU/CSU Armin Lašet se takođe zalagao za konstruktivni dijalog i davao slične zvanične izjave. U principu, Rusiji svakako više odgovara Šolc, ali je i Lašet dobar.“
Ipak, kako napominje Timošenkova, đavo se po običaju krije u detaljima.
„Bez obzira na to što kancelar definiše osnove spoljne politike, jer to je njegovo i pravo i obaveza, uvek je veoma važno i s kim on sarađuje i ko će dobiti Ministarstvo spoljnih poslova. U datom slučaju, hoće li ga dobiti Zeleni. To bi značilo da bi ministar spoljnih poslova mogla da postane Analena Berbok. A upravo su Zeleni glavni kritičari Rusije. Oni su jedina partija koja kaže da treba zaustaviti ’Severni tok 2‘. Tako bi nastala protivrečna situacija u kojoj bi kancelar morao da umiruje svoje koalicione partnere“, primećuje naša sagovornica.
S druge strane, objašnjava dalje Timošenkova, Analena Berbok nema iskustva u vlasti, niti na važnijim međunarodnim konferencijama, pa će tek morati da stiče autoritet.
„Ona je u predizbornoj kampanji igrala na kartu SAD. S Rusijom je dotle spremna da sarađuje u oblasti klime i ekologije. I prirodno, želeće da stekne poene, da pokaže da je odlučna, karakterna. Zato mislim da bi u početku, ako bude formirana vladajuća koalicija sa Zelenim, moglo biti dosta kritika na račun Rusije. Njih će obavezno biti od strane Zelenih, a obavezna će biti i veća orijentacija na SAD i svakako na EU. Ali opet, ako budu hteli da nađu kompromis, moraće da ga traže, a Zelene će na to terati i partneri. Uz to, ’Severni tok 2‘ se u budućnosti može koristiti za transport, recimo, vodonika za proizvodnju vodoničke energije. Dakle, ako bude želje, sve je moguće i mislim da će posle izvesnog vremena i Zeleni morati da idu na neki kompromis“, uverena je Timošenkova.
Na pitanje kome u svetu idu naruku ovakvi rezultati izbora za Bundestag, Timošenkova kaže da je, ako se analiziraju prvi komentari i sagledaju problemi EU, situacija u kojoj bi bila formirana vlada od socijaldemokrata, Zelenih i liberala najbolja za Uniju.
„Nemačka je lider EU. Evropljani su se veoma uvredili što se o temi EU praktično nije ni diskutovalo među partijama u vreme izbora, a od Nemačke uvek očekuju da ona neće toliko braniti svoje interese, koliko da će više hraniti EU. A upravo se veza ’Zeleni i socijaldemokrate‘ zalaže za neku preraspodelu u Uniji, u kojoj će biti više socijalne i kolektivne odgovornosti. Odnosno, taj spoj Zelenih i crvenih biće spremniji da više plati u zajedničku kasu, ali će zauzvrat tražiti ostvarivanje ekoloških ciljeva. Stoga će ta trojka za EU biti prihvatljivija, iako će se iz konzervativnih redova Unije čuti i glasovi podrške za CDU/CSU“, ocenjuje ruska analitičarka.