Naučnici su objasnili da kako bi se povećao termički efekat materijala prilikom proizvodnje odeće se dodaju supstance koje imaju svojstva fazne tranzicije. One mogu da akumuliraju toplotu i da je brzo prenesu menjajući svoje fazno stanje.
Slične supstance se integrišu u strukturu poboljšanog materijala putem kapsula. Prilikom proizvodnje ovakve odeće neophodno je izračunati optimalnu strukturu i načine postavljanja aktivnih komponenti u tekstilne i polimerne materijale.
Grupa ruskih i nemačkih naučnika razradila je jedinstven model kompozitnih materijala koji čuvaju toplotu i predložila metode za proizvodnju višekomponentne izolacije.
„Naš materijal istovremeno ima odličnu toplotnu izolaciju i male je specifične zapremine. To će omogućiti da se proizvodi odeća za zaštitu od hladnoće manje debljine i bez smanjenja kvaliteta. Ovi materijali imaju složenu strukturu, toplotna i fizička svojstva koja zahtevaju sveobuhvatna istraživanja“, rekao je inženjer na Katedri za inženjering, tehnologiju i dizajn instituta za usluge i preduzetništvo DGTU u gradu Šahti u Rostovskoj oblasti Jekaterina Lukjanova.
Novi kompozitni materijali imaju bazu iz polimernih vlakana u čiju su strukturu ugrađene komponente poliesterskih vlakana sa kapsulama. Materijali na osnovu sintetičkih vlakana su ne samo otporni na habanje, već su i porozni što doprinosi zadržavanju toplote u odeći, primetili su naučnici.
„Materijali koji akumuliraju toplotu se do sada nisu koristili u izradi zimske odeće“, navela je profesorka na katedri za konstruisanje, tehnologiju i dizajn DGTU u gradu Šahti Irina Čerunova.
Ranije su se tekstilni materijali u kapsulama stavljali u tanka platna koja su se koristila za izradu donjeg veša ili dodatnih slojeva u odeći, naveli su naučnici.
Za proučavanje novih kompozitnih materijala je korišćena oprema za eksperimentalno proučavanje toplotnih i fizičkih svojstava tekstilnih materijala Naučno-istraživačke laboratorije „Kompjutersko modeliranje i istraživanje polimernih konstrukcija u sistemu ekologije čoveka“ DGTU u gradu Šahti, kao i jedinstvena oprema za mikrostrukturna istraživanja Naučno-obrazovnog centra „Materijali“ DGTU.
Istraživanje je sprovedeno u saradnji Ruske fondacije za osnovna istraživanja i Univerziteta „Rostok“ iz Nemačke.