„Ne žurimo sa kupovinom električnih automobila koji se sada pune električnom energijom koja se proizvodi na bazi uglja. Poštenije je voziti se biciklima ili ići peške do stanice gradskog transporta“, upozorio je Deripaska.
On navodi da trenutno ne postoji realan mehanizam kontrole i kažnjavanja država kako bi smanjile emisije štetnih gasova CO2 u atmosferu, a mnoge zemlje, kao što su Indija, Kina, Afrički kontinent i Indonezija čak nisu ni planirale da se time bave.
„Međutim, sad se pojavio još veći problem bez obzira od očekivanja da će se smanjiti cena obnovljive energije koja nastaje od vetra, sunca i drugog. Baza mora biti nečim popunjena, a to je od 50 do 60 odsto. Ako su neke države imale sreće sa hidroresursima, druge će još neko vreme koristiti prirodni gas, ali većina država će morati ozbiljno da smanji potrošnju energije, na šta one, očigledno, nisu spremne", podsetio je Deripaska.
On smatra da je jedini odgovor ovom izazovu nuklearna energija.
„Ipak, kako bi se pokušalo da se podigne nivo nuklearne energije u Evropi do 50 odsto koji ima Francuska, potrebno je najmanje 30-40 godina neprekidnog rada. To podrazumeva razvoj novih tehnologija, obučavanje na desetine hiljada ljudi za rad u toj grani, zatvaranje nuklearnog ciklusa, proizvodnja novih materijala i komponenti, nov način distribucije električne energije, nova mrežna rešenja, priprema linija sa velikom voltažom, kao i linija za predaju neprestanog toka struje. O svemu tome niko ništa ne govori", napisao je on.
Prema rečima Deripaske, bez toga, smanjenje emisija štetnih gasova i njihov uticaj na okolinu ostaće samo neostvaren san.
„Realni prelazak na novu energiju i radikalno smanjenje emisije štetnih gasova nisu mogući pre 2060. godine i to samo uz odgovarajuće napore i investicije. Čekaćemo dok eksperti ubede državne organe da se suoče sa istinom", zaključio je biznismen.