Dokazano je da ovu „mudrost“ mogu i krave da nauče. Grupa istraživača sa Novog Zelanda i iz Nemačke se bavila izučavanjem problema uticaja balege na ekologiju. Naučnici su veoma kreativno pristupili problemu i pokušali su pomoću specijalnog dresiranja da nauče stoku da „ide u toalet“.
Moguće je da će ova tema kod nekih naučnika izazvati smeh, ali prema informaciji koja je objavljena u časopisu „Current Biology“ nakon pitanja koji je zadao jedan od učesnika emisije o ekologiji na novozelandskoj televiziji - da li je moguće krave naučiti da koriste toalet, naučnici su ozbiljno shvatili ideju i krenuli u realizaciju.
Prema članku koji se pojavio u listu „Blumberg“ naučnici su došli do veoma ohrabrujućih rezultata. Autori publikacije su izjavili da u slučaju da se tele od malih nogu uči da ide u toalet na tačno određeno mesto, onda je moguće da će ova navika kod njega zauvek i ostati.
Iz teksta članka se može videti da su naučnici koristili klasičan način dresure. Oni su teliće obučavali higijenskim pravilima pomoću hrane, tako što su ih svaki put nagrađivali kada su usled fizioloških potreba prolazili kroz vrata kako bi došli do mesta koje je predviđeno za toalet. Uspeli su da dođu do dobrih rezultata za samo nekoliko nedelja. Posle toga je većina teladi koja je prošla kurs nastavila da koristi toalet.
„Krava ide u toalet. To je veoma efektna novost, kod nas su dreseri i medvede obučavali da voze bicikl. Koliko je efikasno ovakvo vaspitanje krave u pogledu problema sa ekologijom?“, postavljeno je pitanje zoologu i ekspertu u oblasti stočarstva Mihailu Matvejevu.
„Medved na bicikli – to je samo za cirkus, teško da se ove navike mogu negde drugde koristiti. A krava koja zna da koristi toalet to bi moglo da bude korisno, a ne može da škodi. Čak se može reći i da čitavoj planeti donosi korist“, rekao je ekspert.
Stvar nije u estetici, niti u klasičnim portretima naših krava sa prljavim bokovima koji ne mirišu prijatno, niti u gusto miniranim poljima i putevima od balege kojima prolaze stada. Važnija je ta činjenica da krava koja pase proizvodi „binarno hemijsko oružje“.
Svaka kravlja balega, kada na nju padne kravlji urin zasićen azotom, počinje intenzivno da oslobađa amonijak. Ovu hemijsku reakciju mi možemo lako primetiti po karakterističnom mirisu. Međutim, sam taj miris nije toliko opasan. Problem je što amonijak prolazi u zemlju i vodu i zagađuje ih. Pored toga, u reakciji sa vazduhom se formira azotni oksid. Upravo ovo hemijsko jedinjenje je jedan od značajnih sastojaka ozloglašenih gasova sa efektom staklene bašte, koji se nalazi odmah posle ugljendioksida i metana.
Amerikanci su pre nekoliko godina sproveli istraživanje kojim su otkrili da azotni oksid čini nešto manje od 10 odsto gasova sa efektom staklene bašte. Svima je jasno da su gasovi iz staklene bašte krivci onoga što se dešava poslednjih decenija u globalnom zagrevanju, što će ujedno stvarati i mnogo problema čovečanstvu u budućnosti. Zbog toga su naučnici došli do zaključka da ako krave budu redovno išle u toalet na mesta gde je to previđeno, onda će se manje i naša planeta zagrevati.
Drugo je pitanje, koliko se realno mogu sprovoditi ove metode vaspitavanja. Na Novom Zelandu su telići bili vaspitavani tako što je jedan čovek radio sa jednim teletom što je u široj primeni u velikim stočarskim zadrugama teško primenjivo. U budućnosti će se videti da li je ova navika uspela da prodre do svakog teleta na svetu.