Tender za izvođača radova na najdužoj deonici od Beograda do Niša trebalo bi da bude otvoren ovih dana, a radovi završeni 2026. godine.
Modernizacija srpskih železnica će, međutim, biti nastavljena i po završetku tog obimnog posla, kaže za Sputnjik Anita Dimoski, pomoćnica ministra za železnički i intermodalni transport u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Transport je, kako kaže, živa stvar i dešava se u realnom životu - kada se određene investicije budu završavale, druge će otpočinjati.
Šta će železnica prvo modernizovati
Premijerka Srbije Ana Brnabić obelodanila je da Srbija planira da uloži više od šest milijardi evra u železničke projekte, najavljujući kompletnu modernizaciju železničkog saobraćaja u zemlji i povezivanja sa zemljama regiona i Evropske unije.
Od kako je avgusta 1884. godine prvi put zakloparao voz u Srbiji na pruzi Beograd-Niš, do danas je izgrađeno 3333,4 kilometra železničke mreže u koju je, međutim, nedovoljno ulagano.
Ono što se nije promenilo od kada je knez Milan Obrenović juna 1881. označio početak gradnje prve železničke pruge u Srbiji, upravo od Beograda do Niša, je da je železnica osnova razvoja privrede.
Zato Dimoska kaže da moramo da rekonstruišemo, izgradimo i modernizujemo železničku mrežu da bismo mogli da ostvarimo ciljeve. Ona napominje da je nacionalni program javne železničke infrastrukture usklađen sa programom ekonomskih reformi Vlade Srbije, ali se uklapa i u reforme i strateška dokumenta koje su zemlje EU donele kao prioritet. Uklapa se, takođe i u Grin dil, evropski zeleni sporazum koji je prepoznao prednosti železnice kao najmanjeg zagađivača životne sredine od svih transportnih sredstava.
I Evropa ulaže
Zato je nemačka vlada prošle godine odobrila plan u iznosu od 86 milijardi evra investicija u svoju železničku mrežu u narednih 10 godina. I sa tim ulaganjima i dalje će zaostajati za Austrijom i Švajcarskom.
Na pitanje u šta će priritetno sredstva u Srbiji biti uložena, naša sagovrnica je odgovor potkrepila brojkama.
„Taj investicioni program od preko šest milijardi evra podrazumeva da ćemo prvo ići na podizanje nivoa kvaliteta usluge na magistralnim, regionalnim i na lokalnim prugama. U našoj železničkoj mreži oko 42 posto su magistralne pruge, 38 posto su regionalne, a oko 20 posto lokalne pruge. Upravo u odnosu na to procentualno učešće su i investicioni programi koji treba da budu realizovani kroz rekonstrukciju, izgradnju i modernizaciju železničke mreže“, kaže pomoćnica ministra.
Gde će Srbija
Ona je podsetila da je na železničkom Koridoru 10 u toku realizacija značajnih infrastrukturnih projekata – od Beograda prema Subotici, takozvana mađarsko-srpska pruga čija je investiciona vrednost 2, 3 milijarde evra. Početkom sledeće godine ćemo u komercijalnoj upotrebi imati brzu prugu Beograd- Novi Sad. Ta relacija će se prevaljivati za 38 minuta.
Modernizacija i rekonstrukcija železničke infrastrukture u Srbiji - radovi na pruzi Beograd-Niš trebalo bi da budu završeni u 2026. godini
© Foto : Sputnjiku ustupilo Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva
„Ove godine započinjemo treću deonicu rekonstrukcije i izgradnje od Novog sada do Subotice, što je deo evropskog Koridora 10. Imamo i projekat Beograd-Niš kao deo istog Koridora. Investiciona vrednost tog projekta je oko 1,8 milijardi evra. U toku je izrada studije izvodljivosti koja će pokazati pravu investicionu vrednost za rekonstrukciju i izgradnju te deonice i njenu modernizaciju. Tu je uključena i donacija u visini 35 do 40 posto te investicije, što je oko 700 miliona evra bespovratnih sredstava koja naša zemlja dobija od EU“, objašnjava Dimoska.
Na to se, dodaje ona, nadovezuje i rekonstrukcija kraka od Niša ka Dimitrovgradu, čija je vrednost 268 miliona evra, od čega su 60 odsto krediti, a 40 odsto su bespovratna sredstva EU. Imamo i nastavak Koridora 10 od Niša prema Preševu i granici sa Severnom Makedonijom.
Koridor i alternativni pravci
Osim tih velikih projekata na Koridoru, tu su i regionalne pruge, odnosno alternativni pravci. Reč je o onima od Novog Sada preko Bogojeva, Sombora prema Subotici, kao i pravac od Subotice preko Sente, Banatskog Miloševa, Zrenjanina, Pančeva, do Beograda, pa od Pančeva prema Vršcu do rumunske granice…
„Ono što treba napomenuti su različiti izvori finansiranja - krediti Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, zatim krediti na osnovu međuvladinih bilateralnih sporazuma poput onoga sa Ruskom federacijom, sa NR Kinom“, napominje naša sagovornica.
Ona dodaje da značajna finansijska sredstva u ukupnoj sumi čine donacije IPA fondova EU i bespovratna sredstva od pre par godina formiranog Fonda Zapadnog Balkana.
Na pitanje, koliko je vremena potrebno za realizaciju tako krupnog projekta, kakvi su rokovi, ona podseća da je već poznato da će deonica Beograd -Novi Sad, početkom 2022. biti u komercijalnoj upotrebi.
Modernizacija i rekonstrukcija železničke infrastrukture u Srbiji - tekući projekti
© Sputnjiku ustupilo Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva
Mađari paralelno sa nama
„Što se tiče deonice od Novog Sada do Subotice, odnosno granice sa Mađarskom, izgradnja treba da počne do kraja godine i da traje četiri godine. Mađarska strana će na brzoj pruzi do Budimpešte takođe započeti radove ove godine, a i završetak izgradnje je otprilike za tri i po, četiri godine“, navodi Dimoska.
Ona ističe da će početak izgradnje tunela broj 4 na deonici Stalać- Đunis praktično biti i početak realizacije projekta Beograd- Niš, deonice duge 238 kilometara. Krajem septembra će biti otvoren tender za izbor izvođača radova tako da se zaključenje ugovora očekuje do kraja godine. Početak izvođenja radova je planiran u martu 2022, a završetak 2026, precizira pomoćnica ministra.
Planirani rok za za završetak rekonstrukcije kraka od Niša do Dimitrovgrada te jednokolosečne pruge koja će biti elektrificirana i sa obilaznicom oko Niša je 2024. godina.
Ostaje i da se rekonstruiše deonica od Niša prema Preševu, odnosno do granice sa Severnom Makedonijom, duga 156 kilometara. Zasad je izvesno da će potez od Niša do Brestovca dug 23 kilometra koštati 60 miliona evra i da će 85 odsto biti finansiran donacijama EU iz IPA fondova.
Železnički saobraćaj u Srbiji pokrenut je 1884. godine na pruzi Beograd-Niš, čija je gradnja počela tri godine ranije
CC0 / Pixabay/Steffen Wachsmuth /
Od Brestovca do Preševa je u toku izrda opcionih analiza koje treba da budu završene do kraja ove godine na osnovu kojih će biti odlučeno koja od tri opcije je najrentabilnija, jer je reč o geografski izuzetno teškoj deonici koja prolazi kroz Grdeličku klisuru, napominje pomoćnica ministra.
Dogovorena i obnova pruge Beograd - Bar
Ona napominje da je već dogovorena i revitalizacija pruge Beograd- Bar kroz našu zemlju, na kojoj je već rekonstruisana deonica od Resnika do Valjeva duga 77 kilometara. Sada je u toku izrada idejnog projekta od Valjeva prema Vrbnici i prema preliminarnoj proceni, investiciona vrednost te pruge duge 210 kilometara je blizu milijardu evra.
„To se finansira kreditom Ruske Federacije i projektnu dokumentaciju radi ruski izvođač radova. Ona će biti gotova sredinom sledeće godine. Od kada je proradila 1976. ulagano je u nju, ali mnogo manje nego što je trebalo da bi bila održavana na potrebnom nivou usluga i u skladu sa zahtevima privrede“, kaže ona.
Da je revitalizacija železničke mreže u Srbiji posao koji je tek otpočeo jasno je i posle izjave direktorke za sektor mobilnosti i saobraćaj Evropske komisije Maje Bakran Marčić da je EU kroz akcioni plan opredelila 30 milijardi evra za investicije u održivi prevoz i infrastrukuru železnica na Zapadnom Balkanu.