Kako je objavljeno na sajtu Ustavnog suda, odluke Suda su obavezne za pravosuđe i sva lica i institucije Kosova. U rešenju, koje je potpisala predsednica Ustavnog suda Gresa Caka Nimani se dodaje i da Sud, preko svojih mehanizama, periodično procenjuje izvršenje svojih presuda.
U slučaju neizvršenja odluke, Ustavi sud može da donese rešenje o neizvršenju, koje se objavljuje u Službenom listu i o tome se informiše tužilac.
Tužilac nakon takvog rešenja Ustavnog suda, može da preduzme dalje zakonske akcije protiv onih institucija koje su se oglušile o presudu Ustavog suda.
Sud je Rešenje o neizvršenju presude doneo na sednici održanoj 22. septembra i obavestio, tužioca da još uvek nije izvršena presuda od 19. maja 2016. godine, u vezi zemljišta manastira Visoki Dečani.
U odluci se podseća da je podnosilac zahteva, manastir Visoki Dečani, osporavao dve odluke Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, odnosno njihove odluke od 12. juna 2015. godine, tvrdeći da je došlo do povrede prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članovima: 24 [Jednakost pred Zakonom], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32 [Pravo na pravno sredstvo], 46 [Zaštita imovine] i 54 [Sudska zaštita prava] Ustava, i članom 13 (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima, prenosi Kosovo onlajn.
„Nakon procene navoda podnosioca zahteva, Sud je utvrdio da su dve osporene odluke od 12. juna 2015. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda nevažeće, da su dve odluke Specijalizovanog veća za imovinu Posebne komore Vrhovnog suda od 27. decembra 2012. godine odnosno [br. SCC-08-0026 i br. SCC-08-0227], konačne odluke, obavezne, i, kao takve su res judikata“, navodi se u rešenju Ustavnog suda.
Ustavni sud je precizirao da njihova odluka nije izvršena više od pet godina nakon što je izrečena presuda, jer odgovorni organi nisu preduzeli potrebne mere za njihovo potpuno izvršenje.
„Sprovođenje konačnih odluka je temeljni princip vladavine prava, kao osnovna vrednost ustavnog poretka Kosova“, naveli su iz ovog suda.
Podsetimo, nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, Ustavni sud Kosova doneo je maja 2016. godine, odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o potvrdi vlasničkog prava manastira Visoki Dečani nad 24 hektara sporne zemlje.
Odluka je tada dovela do oprečnih reakcija u kosovskom društvu, najnegativnijih od strane rukovodstva opštine Dečani, koja do danas odbija da primeni odluku suda i zemlju u katastru zavede kao manastirsku.
Tokom proteklih godina međunarodni zvaničnici upućivali su apel kosovskim vlastima da sprovedu odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016.
Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara zemlje.
Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opštinske vlasti počinju da osporavaju vlasništvo manastira nad tih 24 hektara.
UNMIK je tada odlučio da Manastir nastavi da koristi ovo imanje sve do rešavanja spora na sudu.