Studiju, objavljenu u časopisu „Sajens“, sproveo je Tjencin Institut za industrijsku biotehnologiju Kineske akademije nauka.
Skrob, oblik skladištenja ugljenih hidrata, je glavna komponenta zrna, kao i važna industrijska sirovina.
Usevi poput kukuruza i pirinča proizvode skrob fiksiranjem CO2 putem fotosinteze. Proces uključuje oko 60 biohemijskih reakcija i složenu fiziološku regulaciju, sa efikasnošću konverzije energije od samo oko 2 odsto u teoriji.
Novi pristup omogućava promenu proizvodnje skroba sa tradicionalne poljoprivredne sadnje na industrijsku proizvodnju i otvara novi tehnički put za sintezu složenih molekula iz CO2, rekao je Ma Janhe, autor ove studije, preneo je Kineski internacionalni radio.