Tako je govorio Dostojevski: Samo Rusija može Srbiju da sačuva od propasti

Ovaj dnevnički zapis nastao u junu 1876. godine jedan je od citata koji su se našli na izložbi „Peterburg Dostojevskog“ koja je otvorena u Narodnoj biblioteci Srbije, u okviru manifestacije Dani duhovne kulture Rusije u Srbiji.

Ona je, zajedno sa direktorom Državnog muzeja istorije ruske književnosti V.I Dalj Dmirtijem Petrovičem Bakom, Vladimirom Pištalom, v. d. upravnikom Narodne biblioteke Srbije i Danijelom Vanušić, v.d pomoćnikom ministra kulture Republike Srbije, otvorila ovu jedinstvenu postavku čiji je autor kolektiv Državnog muzeja istorije ruske književnosti Vladimir Iljič Dalj.

Podsetivši da se ovom izložbom, kao i okruglim stolom, obeležava dva veka od rođenja velikog pisca, ali i 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju u vreme srpsko-turskog rata, Danijela Vanušić je podsetila da se i Srbija pridružila Ruskoj federaciji koja nizom događaja obeležava jubilej dvestogodišnjice od rođenja Dostojevskog.

Olga Jarilova, istakla je da postoji mnogo razloga zbog kojih je ova izložba otvorena upravo u Srbiji.

„Kao prvo, reč je o velikom jubileju velikog pisca koji se obeležava u čitavom svetu. Kao drugo, obeležavamo i 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju a Dostojevski je veoma podržavao taj pokret. Izložba nosi naziv `Peterburg Dostojevskog` a ni to nije slučajno. Veliki broj svojih dela napisao je upravo u ovom gradu. Sada, dok gledam ovu izložbu otkrivam sasvim nove grane ovog velikog dela i nadam se da će i drugi, posle izložbe i okruglog stola na kome će se govoriti o stvaralaštvu Dostojevskog, otkriti, kao i ja, nove linije u stvaralaštvu ovog izuzetnog književnika.“

Direktor Državnog muzeja istorije ruske književnosti V.I Dalj, otkrio je da će uskoro u Moskvi biti otvoren veliki muzej posvećen autoru „Braće Karamazovih“.

„U Rusiji ima više od 400 književnih muzeja, naš muzej je jedan od najkrupnijih među njima. U taj kompleks muzeja ulaze i oni posvećeni Čehovu, Pasternaku, Solženjicinu, ali među svima njima je gromada – Fjodor Mihailovič Dostojevski. Upravo ovih dana, u čast ovog velikog jubileja, otvaramo veliki muzej u Moskvi koji će biti centralni dom muzej Dostojevskog“, istakao je Dmirtij Petrovič Bak.

Na panoima izloženim u nacionalnoj biblioteci vide se zgrade u kojima je pisac živeo, njegovi izdavači, rođaci… Poseban značaj daju im tekstovi iz dela Dostojevskog, delovi iz romana „Zločin i kazna“, „Idiot“, kao i sećanja prijatelja. Tu je i nalog za hapšenje pisca iz 1849. godine, ali i potresni opis preuzet iz dnevnika Ivana Tumenjeva dana sahrane velikog pisca.

„Oko deset ujutru stigli smo u Vladimirsku crkvu i bili smo prinuđeni da ostavimo kočijaša: ceo Kuznečni i čak deo Vladimirskog trga bili su puni ljudi. Na Kuznečnom je u simetričnim linijama već bilo postavljeno dvadeset ili trideset venaca, sve do same kuće, gde je bio stan Fjodora Mihailoviča.“

Za profesora teološkog fakulteta univerziteta u Stokholmu, Davora Džalta, reč je o piscu koji je u celokupnom delu istraživao kompleksnost ljudskog bića i tragičnost ljudskog postojanja.

„Ta tragičnost nije nešto što je samo po sebi negativno, kao nešto od čega treba bežati, nego tragičnost kroz koju treba proći da bismo došli do onog istinski ljudskog“, kaže Džalto i dodaje da je upravo zbog toga ovaj pisac, zajedno sa svojim književnim junacima, neprevaziđen i da je to razlog zbog koga je postao gotovo sinonim za pravoslavnog religioznog mislioca.

„Gotovo da danas vlada konsenzus, barem među domaćim teolozima i religijskim filozofima da je Dostojevski dao možda najdublji i najlepši izraz pravoslavne antropologije. Zbog toga je on toliko zanimljiv, ali i toliko osporavan, zbog toga je i sve aktuelniji. Neke od njegovih tema ostaju za svako doba ali ne kao neki apstraktan princip koji samo treba akademski tumačiti već kao živa realnost u kojoj treba učestvovati, koju treba interpretirati u svakom kontekstu iznova“, zaključuje Davor Džalto, jedan od učesnika okruglog stola posvećenog Dostojevskom koji je održan u .