„Ovo je ogromna čast za našu zemlju, jer ovaj mural simbolizije očuvanje sećanja na velikog ruskog pisca. Nadamo se da će se naša saradnja i ubuduće dinamično razvijati, a tome doprinose i 'Dani duhovne kulture Rusije u Srbiji'. U Srbiju je došla veoma velika delegacija iz Rusije. Razgovaraćemo o veoma širokom krugu pitanja, o razvijanju saradnje biblioteka, muzeja, otvorićemo niz izložbi posvećenih jedinstvenoj kulturi naših istorijskih gradova. Nadao se da su se i Srbi uželeli neposrednog susreta i razgovora, kao i mi, te se nadam da projekti koji su organizovani u okviru 'Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji' nikoga neće ostaviti ravnodušnim", rekla je na otkrivanju murala zamenica ministra kulture Ruske Federacije Olga Jarilova.
Svečanosti je prisustvovao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko koji je zahvalio gradu Beogradu i opštini Čukarica na otkrivanju murala posvećenog Fjodoru Dostojevskom, ističući da je to veliki događaj, ne samo u oblasti kulturne nego i ukupne saradnje dveju zemalja.
Predstavljanje murala posvećenog Fjodoru Dostojevskom na Čukarici
© Sputnik / Lola Đorđević
„Dostojevski je poklanjao veliku pažnju Srbiji, srpskom narodu, vezama ruskog naroda i Srbije, koja je za njega bila veoma značajna. Uz ekonomsko jačanje i razvoj Srbije, jačaju i težnja i želja za poznavanjem ruskog jezika, kulture, književnosti, svega onoga što nas ovako prisno vekovima vezuje i što će nas vezivati i u budućnosti. Ako čovek želi da upozna rusku književnost, mora, naravno, da zna i stvaralaštvo velikana naše književnosti kao što je Fjodor Mihajlovič Dostojevski", naglasio je ruski ambasador.
Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović je istakao da je obeležavanje 200 godina od rođenja Fjodora Dostojevskog veliki događaj za Srbiju, jer je ovaj pisac voleo Srbiju i podržavao ruske dobrovoljce koji su dolazili da ratuju za slobodu i nezavisnost naše zemlje.
„U svojim 'Piščevim zapisima' govorio je o Srbima kao o velikom narodu na Balkanu - malom po brojnosti, ali velikom po junaštvu i delima koja je činio. Video je tu ljubav prema Rusiji i rekao joj je da srpski narod obožava Ruse, da samo Rusima veruje i da s njim želi i da ratuje i da se bori za svoju slobodu", rekao je Popović.
Svetlost Belog anđela koja je obasjala genija
Mural s portretom Fjodora Dostojevskog nalazi se na zidu Kulturnog centra Čukarica na strani prema ulici koja nosi ime velikog pisca, a njegove dimenzije su 6,5 sa 4,5 metara.
Autor murala je ulični umetnik Milan Milosavljević Deroks koji je u izjavi za Sputnjik rekao da je delo nastalo kao potreba da se Beograd i Srbija oduže velikom piscu koji je snažno uticao na generacije čitalaca.
Mural je izrađen u stilu uličnog slikarstva, s prepoznatljivim portretom Fjodora Dostojevskog u plavičastim tonovima, koji se nalazi na desnoj strani kompozicije, dok je u gornjem levom uglu lik „Belog anđela“, jednog od najlepših simbola srpske kulture i duhovnosti.
Mural Fjodora Dostojevskog na zidu Kulturnog centra Čukarica u Beogradu
© Sputnik / Dejan Simić
„Profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Irina Antanasijevič i ja smo razgovarali o tome kako bismo mogli najbolje da povežemo delo Dostojevskog s našim narodom i našom kulturom i tako smo došli do srpskog srednjovekovlja i Belog anđela koji simboliše vrhunac naše kulture i umetnosti“, objašnjava umetnik.
„Beli anđeo“ je, kako ističe Milan Milosavljević, prvi svedok Hristovog vaskrsenja, što je veoma važno i za samog Dostojevskog, čije je delo suštinski obeleženo hrišćanstvom, kao jednom od najvažnijih tema.
Dijagonala koja povezuje lik „Belog anđela“ i Dostojevskog ispunjena je slovima i simbolima koji povezuju likovni i književni izraz.
„Treća stvar koja nam je bila veoma važna jeste da to, ipak, bude savremeno delo i deo urbane kulture i izraza kojim se ja inače bavim, te da nikako ne idemo u klasičnu formu“, naglašava Milan Milosavljević.
U okviru obeležavanja „Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji“ u Narodnoj biblioteci Srbije danas su priređeni i izložba i okrugli sto posvećeni 200. godišnjici rođenja Fjodora Dostojevskog.
Na skupu učestvuju eminentni poznavaoci dela Dostojevskog iz Srbije i Rusije, među kojima su generalni direktor Državnog muzeja istorije ruske književnosti „V. I. Dalj“ Dmitrij Bak, direktorka Književnog spomen-muzeja Dostojevskog iz Sankt Peterburga Natalija Ašimbajeva, predsednik Ruskog društva F. M. Dostojevskog Boris Tihomirov, profesor Moskovskog državnog univerziteta i Fakulteta za književnost „A. M. Gorki“ Igor Leonidovič i drugi.
Dani duhovne kulture Rusije u Srbiji – sećanje na ruske dobrovoljce
U okviru „Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji“, kojima se obeležava i 145. godišnjica Srpsko-turskog rata i Ruskog dobrovoljačkog pokreta u Srbiji, sutra će u Muzeju pošte biti otvorena izložba dela ruskog slikara Vasilija Polenova, koji je u ovom ratu učestvovao na strani Srbije, dok će u Istorijskom muzeju Srbije biti otvorena izložba posvećena generalu Mihailu Černjajevu, komandantu srpske vojske u tom sukobu.
Tokom manifestacije u Beogradu je održana i konferencija „Pravoslavlje – fundament ruske i srpske kulture“, priređena je izložba „Svetinje drevnog Novgoroda – svetlost koja dolazi kroz vekove“, a beogradska publika je u prilici da uživa u nastupima nekoliko ansambala iz Rusije, među kojima je zajednički koncert mladih izvođača Sanktpeterburškog muzičkog doma i solista Beogradske filharmonije.