Na Merdaru čeka 130 kamiona: Kolika je šteta od krize na Kosovu i Metohiji

Kada imate sve više administrativnih prepreka i morate da odgovorite na sve te procedure koje treba ispuniti, da ne pričamo o skidanju registarskih tablica i stavljanju probnih, plaćanju tog osiguranja, jasno je da šteta svakako postoji, ističe Radovanović.

Specijalne jedinice Kosovske policije ROSU u noći između subote i nedelje blokirale su administrativne prelaze Jarinje i Brnjak, ne dozvoljavajući prolaz vozilima sa srpskim tablicama, dok ne budu zamenjene prištinskim probnim tablicama.

Usporen protok robe

„Trenutna situacija na Merdaru je takva da je konstantna kolona negde oko 130 kamiona. Razlog tolike gužve je sporost u izdavanju probnih tablica, ali i preusmeravanje kamiona sa Jarinja i Brnjaka na Merdare, ali i na granični prelaz Špiljani. To je granični prelaz sa Crnom Gorom, preko kojeg dalje ide tranzit i ulazi se na Kosovo“, precizira naš sagovornik.

Na administrativnom prelazu Končulj je, kako napominje, pre svega gužva u putničkom saobraćaju, gde u koloni čeka oko 40 automobila.

„Pretpostavlja se da će gužve trajati narednih 15 dana, dok svi koji posluju sa Kosovom ne dobiju te privremene tablice koje važe dva meseca i koštaju pet evra. Ovaj problem, takođe, imaju i privrednici sa Kosova i Metohije. I oni su u obavezi da menjaju tablice kada ulaze na teritoriju centralne Srbije“, napominje Radovanović.

Zato i dodaje da će smanjivanje kolona zavisiti od brzine izdavanja tih privremenih tablica.

Specijalne jedinice Kosovske policije Rosu blokirale su administrativne prelaze Jarinje i Brnjak, ne dozvolivši prolaz robe i putnika iz centralnog dela Srbije.

Prelazilo je dnevno 440 kamiona

On ukazuje na to da su pre najnovije situacije najveću frekvenciju imali administrativni prelazi Merdare sa 180 kamiona i Rudnica sa nekih 200 kamiona prosečno dnevno. Manje su bili frekventni Končulj sa 35 kamiona i Brnjak sa 24 kamiona dnevno. To je, kako napominje, bilo ukupno nekih 440 kamiona dnevno preko svih administrativnih prelaza, među kojima su bili i oni u tranzitu koji su dalje nastavljali put prema Albaniji.

Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u PKS je napomenuo da je od ukidanja kosovskih taksi promet bio intenziviran. Vrednost razmene se gotovo svakodnevno povećavala, o čemu svedoče brojke za prvu polovinu ove godine.

„Ona je iznosila 203 miliona evra, što je skoro dva puta veći iznos od zabeleženog u prvih šest meseci prethodne godine, kada je ona bila 104,3 miliona evra. U tom periodu smo imali i tri meseca pod prištinskim taksama i zato je vrednost razmene ove godine bila duplo veća. Važan indikator je, međutim, da je razmena ostvarena u prvom polugođu ove godine činila 90 odsto one zabeležene tokom istog perioda 2018, koja je bila rekordna i kada nisu bile u primeni takse“, ističe naš sagovornik.

Interes za trgovinsku saradnju nesporan

Razmenjenu robu u 87, 4 odsto slučajeva činila je ona otpremljena iz centralne Srbije, a ostatak ona dopremljena sa Kosova i Metohije i ona je bila upola veća nego u isto vreme 2018.

To je, smatra on, dokaz da s obe strane postoji želja i interes za saradnju i za širenje te saradnje, tako da bi bilo dobro da se otvorena pitanja rešavaju, umesto što se ide u suprotnom pravcu, ka zatezanju odnosa i stvaranju novih problema i barijera u poslovanju. To nikome ne ide na korist, istakao je Radovanović.