„Alergija je hronična bolest koju uzrokuje neadekvatna, nepoželjna i neočekivana reakcija imunog sistema na uticaj supstanci i fizičkih faktora koji obično ne štete čoveku, na primer hrana, lekovi, polen, otrov insekata, hladnoća i tome slično“, objašnjava pedijatar- alergolog Ekaterina Semina.
U slučaju alergije na hladnoću čovek se nosi sa reakcijom organizma na nisku temperaturu vazduha ili hladan predmet sa kojim je došao u kontakt. Međutim, za razliku od drugih, alergija na hladnoću nema direktan alergen, kao što je na primer polen.
Alergija na hladnoću je specifična po tome što se ne mora javljati samo zimi, nego i leti – na primer ako se osoba našla na udaru hladnog vazduha iz klima uređaja ili se okupao u vodi niske temperature.
Lekari još nisu utvrdili jasan uzrok ove vrste alergije, ali je poznato da uzrok može biti povećani stres, slab imunitet, dugotrajan boravak na hladnom vazduhu, konzumiranje cigareta, nepravilna ishrana. Takođe, alergija može biti povezana sa oboljenjem jetre, nedavnim infekcijama, autoimunim bolestima, herpesom i naslednom predispozicijom.
„Simptomi se ispoljavaju na nižoj temperaturi vazduha ili u kontaktu sa hladnim predmetima, pritom nije obavezno da je temperatura u minusu, moguće je da se simptomi ispolje i na temperaturi iznad nula stepeni Celzijusa“, tvrdi alergolog-imunolog Irina Vozžajeva.
Najčešći simptom je koprivnjača koju karakterizuje pojava osipa na koži. U težim slučajevima mogu se ispoljiti simptomi takozvanog angioedema sa lokalnim otokom (oči ili usne) ili otokom opasnim po život (respiratorni sistem). Ređe manifestacije alergije na hladnoću su dermatitis ili prehlada.
„Metode lečenja zavise od toga koja se konkretno bolest razvila kod pacijenta. Ako se radi o lečenju koprivnjače, primenjuje se nespecifična hipoalergenska dijeta, upotreba antihistaminika druge generacije, a u teškim slučajevima – glukokortikosteroida“, objašnjava Vozževa. U slučaju dermatitisa, koriste se lokalni glukokortikosteroidi (u obliku kreme, masti), kao i zaštitna sredstva.
Lekari savetuju da se pridržavate sledećih pravila da biste smanjili rizik od alergijske reakcije u hladnijem periodu godine:
manje vremena provodite na otvorenom hladnom vazduhu
koristite hranjivu kremu prilikom svakog izlaska napolje
koristite blaže proizvode za kožu kako biste izbegli isušivanje
toplo se oblačite i ne zanemarujte kape i rukavice
kupajte se i umivajte toplom vodom
pravilno se hranite i isključite hladnu hranu
uzimajte lekove protiv alergije po preporuci lekara
isključite loše navike
proverite stanje jetre i bubrega, kao i štitne žlezde
Ako je alergija na hladnoću sekundarna bolest, na primer ako je uzrokovalo nešto drugo, onda će rešavanjem primarnog problema iščeznuti i ona. Ali ako se govori o alergiji kao primarnoj bolesti koja je izazvana genetskim faktorom ili karakteristikama organizma, to se danas ne može lako i brzo izlečiti. Medicina se fokusira na ublažavanje simptoma alergije.