„Posebno bih želeo da pomenem video-nadzor na izborima. Prvi put sam se susreo sa sličnim sistemom u Tadžikistanu pre otprilike pet godina. Ali, ovde sam video masovnu primenu. Svaki zainteresovani glasač, građanin može da prati tok glasanja na nekom od biračkih mesta“, rekao je Vuazen.
S tim u vezi, posavetovao je druge zemlje da se ugledaju na Rusiju.
„Ako bih mogao da dam savet predstavnicima međunarodnih organizacija koji nisu došli da posmatraju izbore, to bi bilo da uspostave slične sisteme u svojim zemljama. To čini izborni proces maksimalno transparentnim“, istakao je posmatrač iz Francuske.
Prema njegovim rečima, izbori na Krimu održani su po opšteprihvaćenim standardima. Na biračkim mestima prisustvovali su javni posmatrači.
Evroposlanik: Zapad nema sistem video-nadzora poput ruskog
Istovremeno, poslanik Evropskog parlamenta, nezavisni posmatrač na ruskim izborima Tjeri Marijani izjavio je da čak ni u zapadnim zemljama ne postoji takav sistem video-nadzora na biralištima, kao u Rusiji.
„Svaki put vidim da je sistem bezbednosti na izbornim procesima pojačan. Na primer, ovog puta je sistem video-nadzora na biračkim mestima u Sankt Peterburgu bio odlično podešen. Takvog sistema nema čak ni u evropskim zemljama. U Francuskoj nema kamera na biralištima“, objasnio je Marijani.
Poslanik je naglasio da ovog puta nije bio u Rusiji u sklopu zvanične misije, već kao nezavisni posmatrač.
„Video sam sve parlamentarne izbore u Rusiji od 2007. godine, u sastavu misije OEBS-a, Saveta Evrope, tada sam bio francuski poslanik. Ovog puta nisam bio u sastavu zvanične misije, jer su OEBS i Evropski parlament odbili da ih pošalju, već sam bio u svojstvu nezavisnog posmatrača“, dodao je.
Grupa stranih stručnjaka iz brojnih zemalja, među kojima su Francuska i Srbija, u poseti je Krimu kako bi pratila tok glasanja na izborima za Dumu. Posetili su Sevastopolj, Simferopolj i Jaltu.
Podsetimo, izbori za Državnu dumu Rusije održani su 17-19. septembra.
Prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije (CIK), nakon obrade više od 95 odsto glasova, najveći broj glasova je osvojila Jedinstvena Rusija sa više od 49 odsto glasova. Iza nje sledi Komunistička partija (19 odsto), a zatim LDPR (7,5 odsto) i Novi ljudi (5,4 odsto).