U procesu energetske tranzicije neophodno je zajedničko delovanje, navela je ona na Konferenciji o obnovljivim izvorima energije (OIE), koju pod pokroviteljstvom Ministarstva organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije.
Istakla je da građani moraju da budu uključeni i da znaju šta je to zelena energija i da ministarstvo na tome stalno radi. Ona je navela da je već počelo menjanje stolarije i da je objavljen prvi javni poziv za gradnju solarnih panela i da očekuje da najmanje 10 odsto krovova u Srbiji bude pokriveno ovim panelima.
"Pokrenuli smo kroz zakonski okvir proces energetske tranzicije. Moramo da budemo brzi i efikasni kada je u pitanju dekarbonizacija, bez obzira na otpore koje osećamo. Kad se prave promene, otpora mora biti. Sve priče koje čujemo, da ukoliko budemo imali više OIE, više solarnih i vetroelekrana, da to znači nestabilnost energetskog sistema – nije tačno. Sve što čujemo da ćemo tako morati da uvozimo struju - nije tačno. Ako polako, korak po korak, idemo ka tome da zamenimo prljave elektrane koje koriste najgori ugalj i da imamo što više kapaciteta koji koriste obnovljive izvore, možemo da budemo važan faktor u trgovini električnom energijom u ovom delu Evrope", rekla je ona, saopštilo je Ministarstvo.
Mihajlovićeva je istakla da je donošenjem novog zakonskog okvira postavljen temelj za sprovođenje nove energetske politike koja donosi drugačiji strukturni privredni rast i razvoj.
"Pitanje dekarbonizacije, zelene energetske tranzicije je globalno i generacijsko pitanje, i kao takvo traži jedinstven odgovor i zajedničko delovanje. To je pitanje zdravlja i životne sredine i ljudi, ona je i potencijal i mogućnosti koje pruža su gotovo nemerljive. To je i novi model rasta, jedna nova industrijska revolucija. Govorim o novim investicijama, novim zelenim radnim mestima. Vrednost projekata novog investicionog ciklusa je 17 milijardi evra, od čega će najmanje pet biti za OIE", poručila je Mihajlovićeva, preneo je B92.
Ona je rekla da su u pripremi podzakonska akta i strateška dokumenta kojima ćemo odrediti put kojim Srbija treba da ide u narednim decenijama u energetici.
"Naš cilj je da, uz konsenzus sa građanima i građankama Srbije, do 2040. godine imamo najmanje 40% energije dobijene iz OIE, a do 2050. i više od 50%. Očekujemo i da emisije štetnih gasova narednih 10 godina prate prosek u EU. Pred nama su veliki izazovi, ali sve što radimo, radimo zajedno sa lokalnim samoupravama, biznis zajednicom i građanima, što se najbolje vidi kroz projekte povećanja energetske efikasnosti i solarnih panela", istakla je ona.