„Zaista postoji volja predsednika Ukrajine da se lično sastane sa predsednikom Rusije – u bilo koje vreme, bilo gde na neutralnoj teritoriji. Ili na kontakt liniji, ili na bilo kom drugom mestu na neutralnoj teritoriji, ali ne u Rusiji i ne u Ukrajini. Na tom sastanku trebalo bi da se pokrene pitanje ruske okupacije dela teritorije Ukrajine. Zbog toga se razgovor i kontakti o ovom sastanku zaista podržavaju na nekom nivou, ali je mora se obavezno osigurati da se ovo najvažnije pitanje stavi na dnevni red, što, naravno, Rusija ne želi“, rekao je Nikiforov za televiziju „Dom“.
Portparol je dodao da je protiv takvog sastanka upravo Rusija koja, prema njegovim rečima, nema nameru da stavi „pitanje Krima“ na dnevni red.
„Zašto se onda sastajati? Sastati se da razgovaramo o čemu? Koja je tema sada važnija u odnosima Rusije i Ukrajine od okupacije određenih teritorija Ukrajine od strane Rusije?“, istakao je Nikiforov.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu, gde su vlasti 2014. godine započele vojnu operaciju protiv samoproglašenih Luganske i Donjecke narodne republike, kao i zbog Krima koji se ujedinio sa Rusijom nakon referenduma na poluostrvu. Ukrajinske vlasti su više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“. Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Krim je postao ruski region nakon referenduma u martu 2014. godine. Ukrajina i dalje Krim smatra svojom privremeno okupiranom teritorijom. Moskva je više puta izjavljivala da su stanovnici Krima demokratski, u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.