Kako su feministkinje zloupotrebile srpski patrijarhat

„U Srbiji ne moramo da se opredeljujemo između dva zla — da li će žene u Avganistanu izgubiti pravo da se školuju ili će ih neko kamenovati, ili, sa druge strane, obezličene samožive ličnosti koja u životu isključivo teži zabavi i koja je prihvatila projektovani inženjering da ne treba da se vezuje. Ne bi trebalo da prihvatimo to jer imamo sopstveni društveni obrazac u kome žena jeste imala određene teškoće da se ispolji, što nije nikako produkt zlog patrijarhata, a još manje odraz mržnje muškarca prema ženi, već odraz vremena“, dodaje ona.

Feminističko nasilje zloupotrebom patrijarhata

Ne dopada joj se da joj neko govori šta da misli, uz tvrdnju da to radi za njeno dobro, što je upravo ono što feministkinje rade.

„One žele nekog da oslobode, da rade na nivou svesti žena ono što rade bombama na nivou politike i osvajanja teritorija i resursa. Za nečije dobro vrše nasilje nad tim nekim. Ako ne želim da budem žrtva nasilja u svom okruženju, još manje želim da budem žrtva intelektualnog i političkog terora kome smo izloženi. Mislim da je feministički napad kontraproduktivan.“

Tajana Poterjahin: Ne želim da budem žrtva intelektualnog i političkog terora feministkinja.

Prema njenim rečima, srpski patrijarhat u suštini nije dramatično različit od poredaka dugog trajanja na drugim mestima. Podrazumevao je mušku prevlast koja je proisticala iz društvenih okolnosti koje su bile toliko različite od današnjih, tako da ne možemo unapred učitavati da je žena bila ugnjetavana, već bi trebalo razmisliti kako je ona doživljavala svoj položaj, a doživljavala ga je kao prirodan, jer je za nju u tom trenutku to i bio.

„Patrijarhat nije bio psihološka postavka, kako se danas tretira, pa govore o njemu kao da je bio institucionalizovano nasilje nekih psihopata nad ženama, potpuno isključujući činjenicu da je to bila koegzistencija koja je jedino omogućavala opstanak tog društva. Ti muževi kojima su, u tim njihovim hipotetičkim pričama koje služe za strašenje mladih žene, prale noge, voleli su svoje žene u 90 odsto slučajeva“, ističe Tajana Poterjahin.

Za nasilje nije kriv patrijarhat nego njegovi modernizatori

Da su tačne priče da je muž „ubio ženu od batina, a otac neće da je primi“, žene bi do sad bile istrebljene, ističe ona i postavlja pitanje: kako bi ih danas bilo više nego muškaraca da su ih masovno ubijali i maltretirali?

Kaže da joj je žao što se patrijarhat nije prirodno razvio, što nije imao priliku da evoluira sa promenom društva, industrijalizacijom i promenom uloge žene. Podseća da se krajem 19. i početkom 20. veka osnivaju ženska društva, radničke škole, a jedna od glavnih nauka bila je rodoljublje, poziv ženi da bude isto ono što je i muškarac, da voli zemlju, brine o njoj i da joj dâ ono što može i muškarac, a to je najčešće bio goli život.

„Ta evolucija nije bila prirodna, desio se presek, jedna nasilna takozvana ravnopravnost na koju nisu bili spremni ni žene ni muškarci i mislim da je možda i taj stepen nasilja nad ženama i porodičnog nasilja za koji se tvrdi da je ovde alarmantan, zapravo posledica činjenice da se patrijarhat nije prirodno razvio u sledeći istorijski stupanj. Nisu ljudi bili na to spremni i onda se dešavaju nerazumevanja, frustracije, psihološka pucanja i mislim da za ovo što se dešava nije kriv patrijarhat, nego oni što su došli da ga modernizuju, ukinu i donesu nam raj na zemlji koji sve više liči na pakao“, ističe ona.

„Varoška legenda“: Triler, magija i politika u Kraljevu 19. veka

Ove godine Tajana Poterjahin objavila je drugi roman iz troknjižja „Varoška legenda“ —„Đavolji tefter“, a istovremeno je ponovo štampan i prethodni — „Prvi sneg“. Radnja oba romana odigrava se u Kraljevu u poslednjoj deceniji 19. veka, konzervativno su napisani, ali se u njima mogu naći i momenti koji podsećaju na žanrovsku prozu, poput ljubavnih romana i trilera, ali i fantastičnog realizma.

Na pitanje kako su nastala dva obimna romana, ukupno više od hiljadu stranica, odgovara da može da piše samo kako mora i da ne zna odakle dolazi potreba da se nešto stvori. Kad je videla jednu porodičnu fotografiju nepoznatog muškarca iz poslednje decenije 19. veka, osetila je priziv da napiše roman koji je inspirisalo lice tog čoveka i počela je da traži građu.

„Varoška legenda“: „Prvi sneg“ i „Đavolji tefter“, romani Tajane Poterjahin

„Kad sam počela da pretražujem građu da bih se obavestila o toj epohi i Kraljevu, nekako se sve sažme u celovitost života koja obuhvata i ljubavne elemente i nekakav triler i misteriju, a takođe ne mogu da se zaobiđu verovanja, narodna religija tog kraja, uključujući i magijska i mračna verovanja, kao i intimni ljudski strahovi. Tako da je na kraju logično da se sve to slije u jedan tok života varoši.“

U građi su nezaobilazni politički aspekti — zavere i ubistva s leđa političkih protivnika, organizovanje razbojnika koji služe lokalnoj vlasti — i oni su definisali varoški život tog vremena.

„Politika je zastupljena jer mi je bila namera da otkrijem šta je ono što čini našu narav po tom pitanju. Gde je početak takvog našeg pristupa politici? Mislim da je koren upravo u vremenu kojim sam se bavila i da sam ga intuitivno zbog toga i odabrala, jer u tom periodu Srbija se nalazi na prekretnici i to je vreme koje je možda najuzbudljivije, a često se preskače“, kaže Tajana Poterjahin.

Podkast

Priče iz „Đavoljeg teftera“ I Orbita kulture

11 Septembar 2021, 10:00