Integracija Rusije i Belorusije učiniće ih neranjivim za spoljne pritiske

Integracija koju su u Kremlju dogovorili Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, posebno je značajna u trenutku kada se obe zemlje suočavaju sa brojnim izazovima, sankcijama, pokušajima destabilizacije i spoljnim pritiscima.

I ne samo da će ojačati trgovinsko-ekonomski potencijal dveju zemalja, nego će ojačati i kolektivnu odbranu i suverenitet Savezne države.

Dogovore koje su postigli lideri dveju zemalja o 28 takozvanih saveznih programa, koji imaju za cilj unifikaciju zakonodavstva Rusije i Belorusije u različitim oblastima ekonomije, izgradnju zajedničkih finansijskih i energetskih tržišta, jednake uslove rada, transportni prostor, formiranje i sprovođenje zajedničke industrijske i poljoprivredne politike, ruski politikolog Petar Petrovski naziva „strateškom odlukom“.

„Te mape puta, programi integracije otvaraju mogućnosti za modernizaciju beloruske i ruske industrije zarad povećanja našeg BDP-a, solventnosti preduzeća, međusobne saradnje, zamene uvoza domaćim proizvodima… Ovo će imati kumulativni efekat, kao što je to slučaj sa ruskom ekonomijom, plus 1,5 odsto BDP-a. To je direktan put za postizanje tehnološkog suvereniteta, jer finansijska sredstva omogućavaju finansiranje razvoja privrede, razvoja tehnologije, nauke i inovacija“, ocenjuje Petrovski.

Realizacijom tih programa, beloruska roba će moći bez ikakvih barijera da stigne do ruskih potrošača, a beloruska preduzeća će dobijati energente po istim uslovima kao i ruska, što znači da će biti konkurentniji na tržištu Savezne države. To će, dodaje Petrovski, povećati prihode od naplate poreza, povećati proizvodnju i trgovinsku razmenu, plate građana i budžet zemlje. Upravo to, ističe Petrovski, znači jačanje suvereniteta zemlje.

„Za Rusiju je ovo takođe važno, pošto je Ruska Federacija veoma zainteresovana za redovno, neometano snabdevanje nekim beloruskim tehnologijama, kao što su, na primer, tegljači raketa, optika, elektronika. Takođe, Moskva je zainteresovana da Belorusija ne bude u sferi uticaja NATO-a, nego da bude solidarna s Rusijom, s obzirom da NATO gradi infrastrukturu na našim granicama, što je direktna pretnja našim zemljama. Praktično, geostrateški položaj Belorusije osiguraće bezbednost glavnog pravca, tj. Moskve i Moskovske oblasti, Centralnog federalnog okruga, što je, po mom mišljenju, jedan od najvažnijih prioriteta za Rusiju u slučaju neprijateljskih akcija kolektivnog Zapada“, ističe Petrovski.

Jačanje ekonomije i vojske

Petrovski ocenjuje da su dogovori koje su postigla dva predsednika o 28 takozvanih saveznih programa jedna vrsta „kompromisa“ i da dve zemlje čine jedna drugoj određene ustupke.

„Generalno, integracija je uvek neka vrsta kompromisnog rešenja. Šta to omogućava? Pre svega, ovo obezbeđuje predvidljivost i jasnoću integracionih perspektiva Saveza, a to je važno za biznis, preduzetnike, investicije. Na taj način zaobilazimo kojekakve priče o trgovinskim ratovima, mesu, mleku i ostalom“, kaže Petrovski.

U prvom polugodištu ove godine trgovinska razmena Rusije i Belorusije je skočila za više od 37 odsto i iznosi 17,5 milijardi dolara. Ruski izvoz u Belorusiju je 10,3 milijarde dolara, a beloruski u Rusiju 7,2 milijarde dolara.

Rusija uglavnom izvozi naftu i prirodni gas, crne metale, mašine i opremu, plastiku i proizvode od plastike, dok glavni beloruski izvoz tradicionalno čine mlečni proizvodi, vozila javnog prevoza, oprema i mehanički uređaji, meso i proizvodi od crnih metala.

„Druga važna stvar je industrijska saradnja. To nam daje mogućnost modernizacije naših proizvodnih pogona, a i ruski i beloruski predsednik su rekli da moramo biti konkurentni. Usled teške geopolitičke situacije, kada jača konfrontacija između Kine i kolektivnog Zapada, treba da budemo nezavisna geopolitička celina“, smatra ekspert.

Biće određena i pravila igre u poslovnoj sferi i to na ravnopravnoj osnovi, a bazirana na uzajamnom poverenju ruskih i beloruskih privrednika.

Osim toga, konkretne efekte će osetiti i građani dveju zemalja, pošto ove mere predviđaju i određene olakšice za njih. Očekuje se, navodi Petrovski, i ukidanje rominga i obnavljanje avio-saobraćaja, tj. uspostavljanje letova na nivo kakav je bio pre pandemije virusa korona.

„Što se tiče vojne sfere, mislim da savezni programi podrazumevaju i saradnju poput one u namenskoj industriji i zajedničku modernizaciju vojske dveju zemalja... Trenutno se održavaju rusko-beloruske vojne vežbe ’Zapad-2021‘, koje demonstriraju zajedničke interese u očuvanju i razvoju odbrambenih sposobnosti Belorusije i Rusije i sprečavanju agresivnih dejstava od strane NATO bloka duž granica Savezne države“, kaže ekspert.

I zemlje ZND mogu u Savez

Rad u okvirima Savezne države ocenjivaće i partneri iz zemalja Zajednice nezavisnih država (ZND) i Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES), a dublja integracija Belorusije i Rusije mogla bi da postane primer formata za saradnju na postsovjetskom prostoru, smatra Petrovski.

„Ako prvo pogledamo strukturu ovih 28 integracionih programa, a potom vidimo njihovu implementaciju, onda možemo reći da bi sledeća faza trebalo da bude njihova primena u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza tj. integracija njenih članica: Kazahstana, Kirgizije, Jermenije i drugih, pošto struktura ovih saveznih programa odgovara strukturi EAES… U okviru EAEU je zaista moguće primeniti te već napravljene programe, implementirati ih i ići dalje.“

Ako primer integracije Rusije i Belorusije bude pozitivan, onda će se i druge zemlje ZND priključiti, dodaje Petrovski. Pre svega, Uzbekistan i Azerbejdžan, a verovatno i Moldavija i Tadžikistan.

Komentarišući mogućnost uvođenja zajedničke valute u Saveznoj državi Rusije i Belorusije, ekspert kaže da bi u tom slučaju trebalo primeniti pravilo „sedam puta meri, jednom seci“.

„Predsednik Rusije rekao je da treba ići korak po korak, prvo nam je potrebna koordinisana makroekonomska politika dveju zemalja, pa tek onda razmišljati o zajedničkoj valuti“, zaključio je Petrovski.