Nemačko-turski odnosi se lome preko BiH: Kristijan Šmit stao na „žulj“ Bošnjacima

Valentin Incko, bivši visoki predstavnik u BiH, boravio je u Ankari gde se sreo sa državnim vrhom te države, a glava tema razgovora je bila podrška nastavka delovanja Kancelarije OHR u BiH. Podršku za Kancelariju je dobio, ali je izostao deo koji bi se odnosio na (ne)zadovoljstvo izborom novog visokog predstavnika iz Nemačke, čime su se faktički potvrdile reči Milorada Dodika da ni Turska nije bila za imenovanje Kristijana Šmita na ovu funkciju.

BiH je interesna zona Turske

Zoran Milivojević, diplomata u penziji, smatra da je jasno zašto Turska nije oduševljena nemačkim predstavnikom u BiH, uzimajući u obzir odnos dveju država.

„Nemačka je protiv ulaska Turske u EU i vrlo je kritična prema njoj u njenoj unutrašnjoj politici i to nije ništa novo. Iz tog ugla gledano, naravno da Turskoj neće da odgovara ako se Nemac nalazi na poziciji visokog predstavnika u BiH, zato što ona svoje interese u BiH projektuje imajući u vidu islamski faktor, odnosno, bošnjački elemenat“, objašnjava Milivojević.

Drugim rečima, Turska ne želi čisto evropski pristup na tlu BiH, a posebne ne — nemački, napominje sagovornik Sputnjika.

Turska i Nemačka nemaju dobre odnose

„Nemačko-turski odnosi odavno nisu na visokom nivou, posebno u poslednje vreme koje je vezano za pitanje izbeglica“, kaže Milivojević, dodajući da ne zna u kojoj ulozi je Valentin Incko bio u zvaničnoj poseti Turskoj.

REGION

Erdogan prihvatio Dodikovu inicijativu za BiH

31 Avgust 2021, 09:00

Odgovor na to pitanje ima politikolog iz Banjaluke Vlade Simović, koji veruje da je Incko i posle svoje misije na mestu visokog predstavnika u BiH zadržao svoj „posao“ vezan za interese Bošnjaka u BiH i šire.

„Incko je prilično i lično profitirao u BiH i verovatno da oseća neku obavezu da ostane prisutan, uz to je, za 12 godina koliko je proveo u BiH, stekao kontakte i povezao se sa određenim lobističkim grupama u bošnjačko-političkoj dijaspori. Sada se prosto stavlja u funkciju njihovog lobiste“, navodi Simović.

Incko postao „lobista“ Bošnjaka

Kako kaže, samo to može da bude razlog za Inckovu posetu Turskoj, jer se ispostavilo da Šmit neće biti u službi bošnjačke strane na mestu visokog predstavnika.

„Ovde je reč o tome da Šmit nije poželjan u javnosti Bošnjaka, što primećujemo po distanci koja se već uspostavlja prema njemu. Druga stvar je ta što nije po volji turskoj javnosti, jer pripada struji u svojoj partiji u Nemačkoj koja ima, možemo s pravom reći, donekle i antiislamsku politiku. Ili bolje reći politiku koja upozorava na islam kao na jednu moguću pretnju Evropi, bila ona stvarna ili ne“, objašnjava Simović.

Bošnjaci su od Šmita očekivali agresivniju politiku, dodaje on, a njihovo razočaranje se pokazalo reakcijom Željka Komšića, člana Predsedništva BiH, koji je malo biranim rečima reagovao na Šmitovu konstataciju da je on izabran glasovima Bošnjaka na tu funkciju, a ne glasovima Hrvata, čiji je zastupnik.

Šmita više zanimaju Hrvati nego Bošnjaci

„Generalno, Turska kao jedna velika sila vodi politiku u kojoj se trudi da sve ono što joj potencijalno može biti smetnja eliminiše“, zaključak je Simovića.

Simović takođe kaže da je normalno očekivati da će Šmit više pažnje posvetiti Hrvatima u BiH, jer Republika Hrvatska i Nemačka imaju bolje odnose. I zbog toga Bošnjaci gube veru u njega.

Inače, bosanski mediji su pokušali da posetu Valentina Incka i njegov sastanak sa ministrom spoljnih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom koji je šerovao na Tviteru njihovu zajedničku fotografiju, prikažu kao vest iz Turske koja se „neće svideti Miloradu Dodiku, koji je u poslednje vreme na sva zvona pričao o tome kako ni Turska nije zadovoljna OHR-ovim postupcima poput izbora Kristijana Šmita.“